Ako dovoljno veruješ u sebe, a pritom imaš dar od Gospoda lično da barataš loptom kao da ti je kakva omiljena igračka iz detinjstva, onda je samo nebo granica. Ma, zapravo, te granice ni nema. Naša ličnost nedelje verovala je u sebe odvajkada, čak i kada je kao vižljasti dečkić igrao fudbal s drugarima u zemunskom naselju Meandri, gde je odrastao i odakle se vinuo sve do najvećeg italijanskog kluba.
Dušan Vlahović (22 godine) stigao je u smiraj zimskom prelaznog roka iz Fjorentine u Juventus za gotovo nestvarnih 81,6 miliona evra i postao najskuplje plaćeni Balkanac ikada. Zemuski šarm(er) ekspresno je osvojio crno-beli klub iz Torina i već na promociji istakao da u sebi ima Juventusov DNK. Nije Vlahogol, kako su ga zbog ubitačnih egzekucija prozvali romantičarski nastrojeni novinari na Apeninima, uopše pomišljao da se iz Firence preseli bilo gde drugde, pa je tako u danima kada je slavio 22. rođendam uvideo da oni poput Alpa, visoki snovi s početka teksta, mogu da bivaju pretvoreni u javu, samo ukoliko je vera jaka. A Dušanova je najjača moguća! Znao je koliko vredi (dobro, možda nije baš znao da će ga “stara dama” platiti preko 80 miliona), znao je šta želi i nije odstupao od granitom popločanog cilja – samo u Juventus i nigde drugde, makar po cenu sedenja na klupi “viole” do kraja ugovora u junu 2023.
Tačno je da su mu engleski premijerligaši, pre svih Arsenal i Totenhem, nudili veću platu, ali uzalud im sve, junak ovih redova je u Torineze gledao kao u jednosmernu ulicu. Drčan? Verovatno, ali zemunsko dete ima svako pravo na malo pozitivne drskosti i da Englezima kaže “Džaba vam novci, moji sinovci, ja želim samo (u) Juve”.
Navijači Fjorentine gledali su u Vlahovića kao u božanstvo, nalik na ikonu kluba s “Artemo Frankija”, Gabrijela Batistutu. Ali, od ljubavi do mržnje linija je tanka baš kao od svetlosti do mraka, pa je Srbin prelaskom u omraženi Juventus postao persona non grata u Firenci, i to bukvalno. Policija mu je čuvala kuću sve dok nije napustio prestonicu renesanse i uputio se u industrijski centar severa Apenina. Nisu navijači ljubičastih zavoleli nekadašnjeg đaka nadaleko čuvene Partizanove škole preko noći, već ih je on kupovao golovima i golovima i opet golovima. Ove sezone već je spakovao 20 “lakih komada” u 24 meča, dok je od januara do decembra 2021. Samo u Seriji A pogodio u metu 33 puta i izjednačio rekord Kristijana Ronalda po broju golova u kalendarskoj godini u šampionatu Italije. Ima tu simbolike, nije da nema, budući da je baš Dušan nasledio kultnu Juventusovu “sedmicu” od fenomenalnog Portugalca. S tim da je Srbin 15 godina mlađi od čuda s Madeire, te će tresti mreže u crno-belom još dosta godina, taman da poobara stare i postavi neke nove rekorde.
U celoj priči oko Vlahogola, koji je apsolutno glavna tema u Evropi prethodnih nedelja i meseci, ne možemo a da se ne zapitamo kako se desilo da takav biser bude praktično kao maloletnik prodat Fjorentini od strane Partizana za (pre)skromnih 1,9 miliona evra? Neko je tu debelo pogrešio, a ljubičasti su, ma koliko sada bili ljuti zbog tobože izdaje, ipak više nego 40 puta zaradili na Zemuncu
