Za neke je Lido, za neke Veliko ratno ostrvo, za većinu Beograđana, osim poznate peščane plaže – nepoznanica.
Pre nekoliko dana i zvanično je proglašeno za park. Šta sve krije deo ostrva gde retko ko zalazi?
Na čuvenoj zemunskoj plaži Lido ekipa RTS-a zatekla je samo jednog delfina u pesku. Taj deo Velikog ratnog ostrva predviđen je za turizam, a u toku zime uglavnom je pust.
Osim radnika „Zelenila“, koje upravlja ostrvom i održava ga, ovde je u februaru moguće sresti još jedino izletnike koji slobodno vreme provode u drvenim vikendicama.
Branko Mijušković je avio-mehaničar u penziji, a brvnaru mu je poklonio prijatelj pre 15 godina.
„Dođem kad god mogu, kad je ovako lepo vreme, normalno, da nema kiše, da nema snega i tako provodim vreme. Ipak, nisam ovde koliko ovi ispod mene“, kaže Mijušković.
Branko je ponekad sam u vikendici, a leti mu se pridruži cela porodica. Naravno, tu su i komšije, njih tridesetak. Reč je o objektima koji nisu uknjiženi, a nalaze se u zoni za rekreaciju.
Stariji sugrađani pamte da se na zemunskoj pijaci nekada prodavalo povrće iz bašta sa Velikog ratnog ostrva, a neki su plaćali zakup za zemlju koju su obrađivali sve do 2005. godine.
„Godine 2005. je sve to ukinuto zato što je prešlo u ingerenciju Zelenila i više niko ništa ne plaća, ali mi smo tu starosedeoci i niko nas ne dira. Daće bog da tako i ostane“, kaže Mijušković.
Rečni nautičar Nebojša Milisavljević seća se vremena kada je ovim ostrvom gazdovao PKB.
„Imao je svoje njive na Lidu i uzgajao kukuruz šećerac. Kao klinac dolazio sam tu čamcem sa društvom, brali smo kukuruz, uživali, kampovali“, rekao je Milisavljević.
Ostatak ostrva je zaštićen kao specijalni rezervat. Iako je Veliko ratno ostrvo tačka najvećeg biodiverziteta na teritoriji Beograda, ranije je bilo planova za urbanizaciju.
Još 1924. godine generalnim urbanističkim planom bilo je predviđeno da se Veliko ratno ostrvo pretvori u ogroman park. Godine 1948. želeli su da kopaju bagerom po celom ostrvu. Kasnije je bilo ideja i da se ovde napravi veliki olimpijski stadion…
Srećom, kako tvrde borci za zaštitu životne sredine, nijedan od ovih planova nije realizovan.
Pre dva dana Veliko ratno ostrvo je proglašeno za park, a na pitanje RTS-a šta se pod tim podrazumeva, još se čeka odgovor gradskog Sekretarijata za urbanizam.
Stručnjaci kažu da neće biti promena jer se na više od 210 hektara nalaze izuzetno retke biljke, šume vrba i topola, 185 vrsta ptica, divlje svinje i druge životinje.
„Zbog toga je od posebnog značaja da na Velikom ratnom ostrvu ne bude apsolutno nikakve urbanizacije, bilo šta od ovakvih tipova infrastrukturnih projekata tamo nije dozvoljeno i ovim izmenama plana generalne regulacije se ne predviđa zapravo ništa posebno novo u odnosu na ovaj postojeći režim koji već postoji na Velikom ratnom ostrvu“, rekao je Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.
U JKP „Zelenilo Beograd“ kažu da će ove godine biti postavljeno šest novih ljuljaški i 10 stolova sa drvenim klupama. Čamdžije skreću pažnju da treba pod hitno ukloniti mulj i granje – pravo malo veštačko ostrvo koje se nalazi između obale i Lida.
