Kovid bolnice u Kruševcu, Novom Sadu i Batajnici će postati palijativni centri.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić predložila je da se deo ustanova koje su služile kao kovid bolnice tokom epidemije virusa pretvori u palijativne centre. To su bolnice u Kruševcu, Novom Sadu i Batajnici. Palijativno zbrinjavanje ne odnosi samo na kancer, najčešće je potrebno upravo tim pacijentima. Pune dve godine je Ivana u kućnim uslovima brinula o tetki sa dijagnozom kancera.
Kada je i hitna pomoć prestala da dolazi, sama joj je davala terapiju i ublažavala bolove. „Gledati voljenu osobu koja pati i koja je u bolovima je strašno. Prepušten si sam sebi da rešavaš te probleme i da se čovek bori kako zna i ume. Mnogo bi nam značilo da smo imali priliku da ona bude u nekom palijativnom centru, da dobije adekvatnu negu“, izjavila je Ivana Radojičić. Najteži pacijenti u poslednoj fazi bolesti negu u bolnici mogu imati 14 dana. Potom se otpuštaju na kućno lečenje. Tada, u prvu pomoć često pozovu dobrotvornu organizaciju čiji lekari besplatno pomažu i odraslima i deci, u kući i u dnevnom centru.
Tokom protekle godine, u Centru za palijativno zbrinjavanje „Belhospis“ oko 700 najteže obolelih pacijenata potražilo je podršku i pomoć u lečenju. Direktorka „Belhospisa“ Vera Madzgalj naglašava da je, uz zdravstveni sistem, važno uključiti i druge institucije.
„Smatram da je važno da promenimo pristup da pre svega svi shvatimo koliko je važno da unapredimo usluge palijativnog zbrinjavanja i to ne samo na nivou zdravstvenog sistema nego je važno da se uključi i lokalna samouprava, institucije socijalne zaštite, šira društvena zajednica“, istakla je Vera Madzgalj.
