Beograd obiluje podzemnim toplotnim izvorima. Rezultati studije koju je Rudarsko-geološki fakultet izradio pokazuju izuzetan potencijal za korišćenje geotermalnih podzemnih voda za grejanje stanova. Profesorka Ana Vranješ sa Rudarsko-geološkog fakulteta kaže za RTS da je nama geotermalna energija dostupna 24 časa i da nema uticaja koji bi dostupnost resursa poremetio.
Ana Vranješ je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavila da su rezultati studije, koju je Rudarsko-geološki fakultet izradio, čiji je cilj bio da se definiše geotermalni potencijal podzemnih voda na 18 lokacija toplana i kotlarnica koje posluju u sistemu javno-komunalnih preduzeća Beogradskih toplana, ukazali na izuzetnu potencijalnost.
„Kad kažem potencijalnost, pod tim mislim da smo definisali procenjene dubine do geotermalnog rezervoara, očekivane temperature geotermalnih voda i količine. I kada smo to sve onako sagledali, dobili smo šest najpotencijalnijih lokacija. To su Toplana u Batajnici i Zemunu, lokacije na kojima je predviđeno da se sada uđe u detaljna istraživanja“, navela je Vranješova.
Krajnji cilj je, napominje, da definišemo i da merimo najpotencijalniju, gde bi moglo već za godinu dana da se uradi prva istražna bušotina kojom će se onda i potvrditi taj potencijal. Dodaje da bi to vrlo brzo mogli da se primeni.
„Zato što su iskustva već iz Evrope vrlo poznata. Recimo Francuska, Nemačka, Holandija, to su države koje već decenijama koriste ovakve sisteme grejanja. Mi u Evropi sad imamo već 300 geotermalnih toplana. Preko pet gigavata termalne snage je instalirano u tim toplanama i 200 projekata je u povoju. A do 2030. se očekuje da će ih biti i 1.000. To dovoljno govori da je to nešto što je poznato. Tehnologija i primena geotermalne energije u daljinskim sistemima nije ništa novo. Imamo naše stručnjake, odnosno i Rudarsko-geološki fakultet, koji poseduje potencijal koji je takav da može da iznese i na našem primeru u Beogradu ovakav jedan projekat“, ističe Vranješova.
Prema njenim rečima, u drugoj fazi će se raditi finansijska ocena takve isplativosti, ali, dodaje, to su sistemi koji imaju niže operativne troškove.
„Vi koristite vaš resurs, vi ste lokalno dostupni, stabilni, bez ikakvih fluktuacija. Znači, nama je geotermalna energija dostupna 24 časa. Nemate uticaj atmosferskog, nekog spoljnog uticaja koji bi dostupnost resursa poremetio, tako da vi zapravo ne zavisite od uvoza gasa“, ističe Vranješova.
Za grejanje u stanovima bi mogao da ostane postojeći sistem sa radijatorima, dok bi za hlađenje bilo malo komplikovanije.
„Kada pričamo o hlađenju, naravno, to je moguće iz geotermalnih resursa, ali to sad podrazumeva tzv. 4G ili 5G mrežu uopšte daljinskog sistema grejanja. Mi smo trenutno na trećoj generaciji, tako da naravno treba pripremati unapred i uraditi svu potrebnu dokumentaciju, pre svega oceniti potencijalnost, pa onda planirati kroz nekih deset godina“, kaže Vranješova.
Da bi se tako hladili stanovi, onda postojeći sistem instalacije bi morao da se promeni, ukazuje Vranješova.
„Ali, verujem da bi većina novih objekata upravo u samoj izgradnji već krenuli sa takvim sistemima. Treba ipak to planirati i to je nešto što može da se desi sutra, ali ima veliku potencijalnost. Kada je u pitanju geotermalna energija, zapravo to je obnovljiv izvor koji je neiscrpan. Dokle postoji planeta, postoji i geotermalna energija. Pomenula sam sve benefite, a još jedan je taj što mi nemamo emisiju štetnih gasova. Praktično nema mana“, dodaje Vranješova.
Geotermalna energija se koristi za grejanje otvorenih površina, to mogu da budu trgovi, a mogu da budu i putni pravci, pre svega oni delovi koji su teški za održavanje – ulazi i izlazi u tunele, nadvožnjaci, mostovi gde se prvo formira led, sneg, tako da vi sprečavate zapravo formiranje tog pokrivača i na taj način ih održavate sigurnim, navodi Vranješova.
„Moram da napomenem da nije to samo u svetu, to je i kod nas. Takvi sistemi postoje. Trg na Zlatiboru, Kraljev trg, ima podno grejanje i jedan manji deo putevne donice, baš na Zlatiboru, na ulasku u naselje“, napominje Ana Vranješ.
