Tri generacije porodice okupile su se za stolom kuće stare jedan vek
Običaj proslavljanja Slave je toliko jedinstven i poseban da se nalazi na UNESCO-voj Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Sezona slava je uveliko u toku a poslednjeg dana oktobra slavio se Sv. Luka.
Mnoge porodice u Srbiji slave ovu slavu pa tako i jedna koja živi u samom srcu Zemuna. U ovoj kući slava se obeležava u krugu porodice, bez mnogo pompe. Tako je bilo i ove godine kada su se roditelji, deca i unuci okupili oko velikog stola da obeleže ovaj poseban dan, počaste se raznim đakonijama koje je matrijarh porodice sa ljubavlju spremila i provedu popodne uz razgovor i druženje.
Članovi ove porodice imaju tu sreću da mogu sebi da priušte da proslave ovaj praznik imajući na stolu sve što požele. Ipak, koliko novca je potrebno, da se spremi jedna ovakva slava, na kojoj neće biti kumova, prijatelja, komšija i kolega, već samo najuže porodice?
Nedeljama se razgovalaralo o tome šta će se sve naći na trpezi i kako bi, možda, bilo dobro da se ove godine ne preteruje sa hranom jer „ko će to posle sve da pojede?“.
Pre svega je odlučeno da se iz zamrzivača izvadi jedan veliki smuđ kojeg je najstariji sin upecao letos na Dunavu. Ovo je bila prava prilika da njegov ulov dobije počasno mesto. Trošak benzina za vanbrodski motor koji je njegovu šiklju vozio po Dunavu ćemo odbiti jer je relativno zanemarljiv s’ obzirom na razdaljinu koju je prešao do mesta gde se riba uhvatila na njegovu udicu, te ćemo nastaviti bez njega.
Majka i otac su svoju decu i unuke dočekali koljivom. Za ovo slavsko žito iskorišćeno je 500 grama pšenice (70 dinara), 500 gr mlevenih oraha ( 500 dinara) i oko 400 grama šećera (oko 50 dinara) i malo muskatnog oraha.
Gozbu je, po običaju, otvorila domaća supa. Dok se ona jede u kući nastaje muk i samo se hitro gutaju zalogaji ne bi li se ovaj „lek“ što pre pojeo da bi mogao da se uzme možda još jedan tanjir.
Majka ove porodice supu svaki put pravi od drugačijeg mesa ali pošto je u pitanju praznik, ona mora biti posebno lepa te je ovaj put napravljena takozvana „mešana supa“ od dve vrste.
Većina sastojaka za sva jela koja se spremaju u ovom domu kupuju se na Zemunskoj pijaci pa su tako i ovaj put tu kupljena pileća leđa po ceni od 100 dinara, 1 lep komad junećih rebara koji je koštao oko 150 dinara, kilogram mešane zeleni koja koštaju 400 dinara, 1 crni luk i nekoliko čenova belog luka u čiju tačnu gramažu nismo sigurni pa ćemo cenu zanemariti, a na kraju su u supu dodata i 2 srednja krompira koja su bila namenjena ruskoj salati i koja su koštala oko 45 dinara.
Najveće jelo bio je prebranac koji svi članovi porodice, osim onih najmlađih, izuzetno vole. Spremljen u velikom starom zemljanom sudu a na sto je iznesen pravo iz rerne, pa se još pušio kada je „banda“ navalila na njega.
Za ovo jelo iskorišćeno je 500 grama belog pasulja koji je koštao 350 dinara i oko 1 kilograma praziluka po ceni od 200 dinara.
Deca su se utrkivala ko će babi više da pomogne pa su redom iznosili one lakše stvari.
Na stolu su se ređali kajmak (300 grama po ceni od 450 dinara), salata od pečenih paprika (ovom prilikom je iskorišćeno kilogram pečenih paprika, a pošto paprike kaliraju u težini posle pečenja, procenjeno je da je za ovu salatu bilo potrebno bar 2 kilograma sirovih paprika, po ceni od 250 dinara), urnebes (napravljen od 300 grama najlepšeg sremskog odnosno švapskog sira po ceni od 210 dinara i nešto manje od pola tegle ajvara, procenjene cene 400 dinara a cenu nekoliko čenova belog luka ćemo zanemariti) i kukuruz šećerac (200 dinara).
Stigla je i širom srpstva voljena ruska salata napravljena od one zeleni, krompira i mesa iz supe (400 dinara + 150 dinara+100 dinara + 45 dinara), 4 jaja (100 dinara), dva majoneza (252 dinara) i oko pola tegle kornišona (oko 200 dinara).
Na stolu su se našli i domaća slana torta i umerena količina roštilja (jer deca ne vole ribu) koje su doneli gosti te ćemo ove cene zanemariti jer domaćinima nisu ušli u budžet.
U dnu stola, kao kruna ove gozbe, stajala je zlatno rumena pogača ruža, koju majka porodice tradicionalno sprema za sve proslave i posebne prilike.
Za nju je iskoristila jedan kilogram brašna (85 dinara), jedan svež kvasac (50 dinara), 1 margarin (110 dinara) 4 jaja (100 dinara) i pola litre mleka (100 dinara).
Posebno mesto zauzeli su i njeguška pršuta i sir, poklon omiljene tetke iz Crne Gore.
Na kraju, posle duže pauze, upotrebljene za kafu i žustre razgovore na terasi došlo je vreme za slatki deo.
Ove godine je odlučeno da se na meniju nađe samo jedna, „lagana“, torta koja će se relativno brzo pojesti i kojom će svačiji ukus biti zadovoljen. Ta čast pripala je klasici dečijih rođendana – keks torti.
Recept za ovaj klasik na novi način, domaćica je „pokupila“ u gostima kod gore pomenute tetke iz Crne Gore. Za nju je iskorišćeno 400 grama keksa (oko 200 dinara), 700 mililitara voćnog jogurta od jagode (oko 220 dinara), 10 čokoladnih babanica (240 dinara), 1 bela čokolada (350 dinara) i 1 slatka pavlaka (200 dinara).
Tako je prošao ovaj praznični dan u jednoj kući sagrađenoj pre više od 110 godina u samom centru Zemuna. Tri generacije ove porodice srećno su se okupile za, sada već starim stolom, počastile, porazgovarale, uživajući u poslednjim danima miholjskog leta i obeležile krsnu Slavu, misleći na sve one koji u tom momentu nisu mogli da budu sa njima.
Usput, kućni budžet je „oštećen“ za 5.812 dinara. Ako nas računica nije prevarila.
