Poternica za pripadnicima „Zemunskog klana“, objavljena samo nekolio sati posle atentata na premijera Zorana Đinđića, označila je lov na članove kriminalne grupe. Na vrhu piramide zla bili su Milorad Ulemek Legija, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, a već u drugom redu bio je Vladimir Milisavljević, zvani Budala.
Mnogi su očekivali da upravo Milisavljević budeo jedan od privih “ Zemunaca“ koji će biti uhapšen. Ne samo da se to nije dogodilo, već se desilo potpuno suprotno! Toliko se dobro skrivao da su ga svi zaboravili.
U sekundama kad Zvezdan puca na Đinđića, Legija se šeta po terasi! Ulemeku tada stiže poruka iz MUP-a!
Njegovo ime prvi put posle atenta spomenuto je kada su se u novembru 2006. godine pojavile informacije da mu je spreman atentat u Zagrebui da je tada izbegao likvidaciju eksplozivom u Zagrebu. Tada su u prestonici Hrvatske uhapšeni Nikola Vein i Tibor Fur, koji su Milisavljeviću spremali eksploziv, navodno, za osvetu zbog smrti „surčinca“ Zorana Šijana. Vein je hrvatskoj policiji rekao da mu je eksploziv dostavio izvesni Slobodan Marković iz Srbije.
Usledilo je zatišje, a onda se ime Milisavljevića pojavilo pre hapšenja Sretka Kalinića i Miloša Simovića u Zagrebu. Tamošnja štampa je još tada naširoko pisala da se Milisavljević nalazi u Hrvatskoj. Milisavljevića je dodatno teško bilo pratiti godinama, jer nije imao stalnu partnerku. Zanimljivo je to da je, po hapšenju Kalinića i Simovića, Vlada Budala postao „najpametniji“ pripadnik klana, jer je poslednji ostao na slobodi. A to je i potrajalo.
Mnogim „Zemuncima“ policija je ušla u trag prateći žene, međutim, sa Vladom to nije nikako išlo, pa je svima pokazao da je daleko od budale. Za sedam godina bekstva Milisavljević je „viđan“ je u gotovo svim državama regiona, pa čak i u rodnom gradu. Znalo se da je potpuno promenio lični opis. Nosio je džins, imao bradicu, delovao naivno, poput studenta koji dolazi u veliki grad.
„On je definitivno i pre bio najinteligentniji član klana iz Šilerove i o njemu se zapravo najmanje zna, jer se, za razliku od ostalih, nikad nije eksponirao. Svojevremeno je studirao i govori više svetskih jezika, zbog čega se vrlo dobro snalazi u kojoj god sredini da se nađe. Dobitna formula za uspešno skrivanje je i njegov trenutni izgled i ponašanje, koji su sve pre nego upadljivi. Sada je sasvim jasno da je on jedini živi begunac, a da su Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić odavno likvidirani“, navodio je 2012. godine izvor iz policije.
Zanimljiva je i priča o tome kako je dobio nadimak Budala. Godinama se pričalo da je završio fakultet, što u kriminalnim krugovima ima prizvuk „budale“. Studiranje i obrazovanje u podzemlju se smatra besmislenim. Međutim, ne postoje potvrde da je Milisavljević stvarno završio fakultet, ali je izvesno da je imao indeks jednog fakulteta, što je bilo dovoljno da ga proglase „budalom“.
Vladimir Milisavljević rođen je 1976. godine u Zemunu. Istina koju otkriva njegov dosije glasi: Vlada Budala nema završen fakultet već mašinsko-tehničku školu. U evidenciji nema informacije da je bilo kada studirao, mada je činjenica da se on hvalio posedovanjem indeksa, što ne mora da znači da je bilo kada ušao na fakultet.
Dok je bio vrlo mlad, umeo je da napravi neverovatne gluposti, ali da i pristane da za vođu klana Dušana Spasojevića uradi takve ludosti na koje drugi nisu smeli ni da pomisle. U međuvremenu je negovao imidž dobrog, načitanog dečka iz komšiluka.
Milisavljević je, podsetimo, uhapšen 2012. godine u Valensiji, zajedno sa Lukom Bojovićem, Sinišom Petrićem Zenicom i sa još nekoliko pripadniga grupe, bliske Zemuncima.
Interesantno je da srpska policija i službe jedno vreme nisu imale nikakvu informaciju o Vladi Budali, pa čak ni da li je živ. Sumnjalo se da je samleven zajedno sa Jurišićem, zakopan sa Konstantinovićem ili potpuno odmetnut u Australiji.
Ipak, putem operativne obrade u jednom trenutku uleteo je podatak o Crvenperki, kako su ga u ostatku klana očigledno zvali kada je njegov karakterističan nadimak postao lako prepoznatljiv. Nadimak Crvenperka dobio je kada se pojavio u nekom finom crvenom džemperu na mafijaškom okupljanju dok je ostatak ekipe bio u kožnjacima i trenerkama. Podatak o živom Crvenperki bio je dovoljan policiji da nastavi ciljanu potragu. Ciljana potraga bila je otežana činjenicom da se Milisavljević dočepao dokumenata splitskog beskućnka Marijana Barišića i najverovatnije kratko vreme skrivanja živeo kao socijalni slučaj, te ovaj istiniti nesrećnik sa hrvatskog primorja nije mogao da dobije dokumenta i obrok iz narodne kuhinje jer je neko već koristio njegova dokumenta za beg. Beg „Zemunaca“, ali i učestvovanje u ubistvima klana, koja su se nastavila i posle akcije „Sablja“, predstavljali su „Survivor“, ili igru smrti. Milisavljevič se pokazao kao najpametniji jer je skoro 9 godina bio u begu.
Milisavljević je 18. januara 2008. osuđen na 40 godina zatvora za učestvovanje u ubistvima, otmicama i terorističkim delima, odnosno da je ta dela počinio kao pripadnik „Zemunskog klana“.
