Fabrika „Zmaj“ osnovana je 1927. godine za proizvodnju aeroplana i hidroaviona, a 1946, po završetku Drugog svetskog rata, oduzeta je vlasnicima i postaje fabrika poljoprivrednih mašina. Kombajnima „Zmaj 133“ žnjelo se, kažu podaci, čak 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji. Gigant je otišao u istoriju, neslavno, a na prostoru nekadašnjeg kompleksa gradi se poslovni prostor na skoro sedamdeset hiljada kvadratnih metara.
Pune 32 godine Steva je radio u fabrici „Zmaj“. Prvi radni dan mu je bio baš u avgustu, davne 1968. godine.
Ljiljak kaže da je završio i „Zmajevu“ školu. „To je škola sa praktičnom obukom koju sam završio juna 1968. godine, već sam u avgustu bio primljen“, dodaje Ljiljak.
Priseća se sjajnog kolektiva, više od pet hiljada kolega, kombajna koji su stizali na sve kontinente:
„Čak smo proizveli i za Kineze oko trista kombajna, a ja sam bio taj koji je izrađivao nosače za dizanje kombajna, tri komada.“
Radio je jedan deo za ‘Zmaj’, jedan je bio u Baru, a treći je išao za Kinu, objašnjava Steva Ljiljak. „Čekali su ljudi na red da dobiju kombajn, kad je bilo vreme kosidbe i žetve.“
Danas stoje ruševine na mestu nekadašnjeg giganta.
„Strašno, to više nije ‘Zmaj’. Ne ide mi se da vidim, muka mi je kad prođem pored svoje radionice“, kaže Ljiljak.
Od sinonima za kombajn do ruševine
„Zmaj“ je osnovan 1927. godine kao fabrika aeroplana i hidroplana. Posle Drugog svetskog rata počinju da proizvode poljoprivredne mašine. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka više od 95 odsto žetve u Jugoslaviji zavisilo je od kombajna proivedenih u ovim halama.
Kvalitet, pouzdanost, prihvatljiva cena, odlikovali su tadašnju perjanicu srpske industrije. Ali došle su devedesete, proizvodnja je opala, a onda je usledila i privatizacija.
Profesor Ekonomskog falulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić ukazuje na to da su bespovratno izgubljena industrijska preduzeća, kadrovi i tržišta da bi se zauzvrat dobila neka industrija koja se uglavnom bazira na jeftinoj radnoj snazi i izradi najjednostavnijih proizvoda.
„Tu nema prepoznatljivog proizvoda, kao što se nekada moglo reći kombajn – ‘Zmaj’, Zemun“, dodaje Savić.
Blizina auto-puta, aerodroma i Železničke stanice Zemun čini ovu lokaciju atraktivnom.
„Stanovi se izgrade, zarade neki ljudi veliki novac, država dobije neku proviziju i ta priča je završena. Kad imate fabriku onda imate stalnu proizvodnju, imate stalno zaposlene ljude, stalan priliv poreza i doprinosa, imate izvoz, imate povećanje BDP-a, imate domaći proizvod. To je neuporedivo“, naglašava Savić.
Na mestu „Zmaja“ gradiće se poslovni kompleks. Na 69.000 kvadratnih metara biće pet zgrada i parking, a parcelu će okruživati i dve nove saobraćajnice. Trenutnim projektom obuhvaćena je prva faza, koja podrazumeva izgradnju dva objekta koja će biti visoka 24 metra i imaće četiri sprata.
Rts
