Plavi kamen, simbol Plavog Anđela, seća na strašnu tragediju koja je zadesila Bojana Peraća (31), momka koji je upravo po ovom nadimku bio poznat u svom Zemunu. Njegova smrt za volanom autobusa GSP šokirala je kolege i Beograđane, ali to je prošlo… Ne treba da zaboravimo, zbog Bojana i porodice koja je od tada zavijena u crno. Bilo je to pre tačno pet godina, 12. februara 2020. Krivica vinovnika tragedije, osuđenog Adama R, bila je očigledna. Bojanova tetka, Snežana Dukanac, otkrila je da je plavi kamen za spomen obeležje, grubo slomljeno kao što je i život uništen u trenu, birao upravo Bojanov otac, Bora. I on je bio vozač autobusa, a vest o tragediji zatekla ga je na radu u inostranstvu.
– Svi mi koji smo preživeli tragediju, to ćemo nositi dok smo živi i niko među nama neće
neće razmišljati o nekoj osveti. Nas ne interesuje da li se to nekome vratilo ili ne. Ne želimo da čujemo za njega niti da pitamo da li je izašao iz zatvora… Činjenica je da je danas pet godina od njegove smrti i ja hvatam sebe kako razmišljam da li bi imao dece, kako bi ta deca izgledala, čak pomislim koliko bi sada imao godina. To su stvari koje nikad ne prolaze, ja jedino što želim je da ovakvu tragediju niko ne doživi. Vi kad doživite tragediju tražite smisao života, jer ga nemate, ne možete da verujete da se to desilo – ispričala je Bojanova tetka.
Bojan je imao mlađeg brata, oca i majku, Snežaninu sestru, koji se od tragedije nikada nisu oporavili. Imao je i maćehu, koja je za njega bila jako vezana, jer je kraj nje stasao u momka.
Usmrtio ga drogirani vozač
Bojan je stradao na 300 metara od svoje kuće. Krenuo je iz zemunskog pogona GSP-a ka početnoj stanici linije 15, a u Ulici cara Dušana direktno se sudario s autobusom na liniji 45, koji je išao u suprotnom smeru. Nesreću je izazvao vozač Adam R, dečko koji je tada imao 21 godinu, probnu dozvolu, ali i u trenutku nesreće određen kućni pritvor, proleteo je kroz crveno svetlo iz Tršćanske ulice velikom brzinom, pod dejstvom droge.
Njegov tata Bora, moj teča, radio je nekada u GSP, a onda je otišao na rad u Austriju i Nemačku. On nam je i javio da se desila tragedija. Bojanov deda, otac moje sestre, takođe je radio u GSP, a i moj otac je kao student Mašinskog fakulteta radio na poslovima provere tehničke ispravnosti autobusa. Imamo dugu tradiciju povezanu s GSP-om – priča nam Snežana.
Kada se Bojan rodio, njegova tetka imala je 15 godina. Bila je u njihovoj kući kada je tek došao na svet.
-Sve prođe, prođe suđenje, prođe sve, a vi se onda tek suočavate sa velikom količinom bola. Tragedija je nešto što uništi celu porodicu – ispričala je Snežana.
Poruka na kamen ploči
Adam R. osuđen je najpre na tri godine i dva meseca zatvora, da bi mu potom kazna bila uvećana za šest meseci. Osim za Bojanovu smrt, suđeno mu je i za dve povređene osobe u ovoj nesreći – jednu teže i jednu lakše.
Spomenik Bojanu Peraću na mestu nesreće
– Tuđom krivicom smo dana 12. 2. 2020. na ovom mestu izgubili sina, brata, kolegu i sugrađanina. Bojane, tvoja veličina i plemenitost će večno ostati u nama. Neka ti je večna slava i hvala, plavi anđele – reči su utisnute u kamen, za spomen i opomenu.
