Njeni šeširi nisu samo modni detalj, već prava mala umetnička dela, viđena na izložbama u Beogradu i Sremskoj Mitrovici, ali i nošena u Bugarskoj, Italiji i Rusiji.
Rođena 1962. godine, Snežana je studirala i radila u Zemunu do 1995. Odlaskom u Berlin usavršava i stiče diplomu visažiste, modnog stiliste i kozmetičara. Ljubav prema šeširima oduvek je postojala, a povratkom u Srbiju usavršava izradu istih, inspiraciju nalazeći u svetu mode. „Od malih nogu sam fascinirana šeširima. Za mene su oni oduvek bili pojam ženstvenosti i elegancije. U početku sam ih samo kupovala, a kasnije počela sama da ih pravim“, priča Snežana, koja je nakon Više medicinske škole radila razne poslove.
U Berlinu, gde je sa suprugom Draganom provela 11 godina, vodila je salon lepote. Tamo je prvi put videla šešire kao prava umetnička dela – što joj je ostalo urezano u sećanju i dodatno je inspirisalo.
Po povratku u Srbiju, Snežana i Dragan nisu odmah znali gde će se skrasiti. Oboje su iz Zemuna, a Snežana je kao dete često boravila kod bake i deke u Rumi, pa im je Srem bio blizak. U Sremsku Mitrovicu su često dolazili zbog prijatelja i svaki put se iznova zaljubljivali u taj miran grad na Savi. Kada su doneli odluku da se vrate iz Nemačke, izbor je pao baš na Mitrovicu. Kuću koju su tu kupili pretvorili su u pravu malu bajku – ispunjenu cvećem, umetnošću i dušom.
Galerija sa fotografijama na sledećem linku:
Početak iz ljubavi i mašte
„U početku sam improvizovala: umesto kalupa koristila sam činije, materijal učvršćivala šećerom, štirkom, želatinom… Sve sam učila sama, preko interneta i ruskih sajtova“, priseća se Snežana.
Posebno pamti malu mašinicu za oblikovanje cvetova koja je, kako kaže, prošla pola sveta dok nije stigla do nje. „Nažalost, brzo je izgorela, pa sam se vratila kašikama i noževima. Sve je to bila igra i istraživanje, ali i veliko zadovoljstvo“, kaže ona.
„Mitrovica, kao miran i šaren grad, daje mi dodatnu inspiraciju“, ističe Snežana.
Prvu izložbu predložio joj je rođak, slikar. Iako je isprva bila nesigurna, uz podršku prijatelja i porodice hrabro je zakoračila pred publiku. Prva izložba održana je u kući Đure Jakšića u Skadarliji, a onda su se redale i druge — u Beogradu, u Muzeju Srema, u Bugarskoj…
Najveći uspeh, kako kaže, bio je u Bugarskoj na međunarodnom sajmu rukotvorina, gde je izlagala zajedno sa umetnicima iz Sremske Mitrovice. Tamo su žene oduševljeno nosile njene šešire, a čak je i potpredsednica Bugarske posetila njen štand. „Dočekali su nas kao najrođenije, otvorili srca, a kasnije su nas i posetili u Mitrovici. Tu su se rodila prelepa prijateljstva“, priča Snežana.
„Šešir nije samo za plažu, on ženu čini magičnom“
„Za mene šešir nije samo zaštita od sunca. On ženu čini magičnom, drugačijom. Jedna crna haljina sa dobrim šeširom — to je potpuno nova žena!“, kaže Snežana.
Dodaje da često ohrabruje žene da probaju, da pomere šešir, nagnu ga napred, pogledaju ispod oboda. „To je magija, tajanstveni pogled ispod šešira menja sve“, objašnjava.
Pored šešira, radila je i svadbene kape za muzejske postavke, krune inspirisane istorijskim ličnostima, mladenačke cvetove. „Ništa mi ne može zameniti taj trenutak kad žena stavi šešir i zasija“, iskreno priznaje.
Galerija sa fotografijama na sledećem linku:
https://www.kurir.rs/vesti/srbija/9726770/sesiri-snezane-kovacevic-iz-sremske-mitrovice
Dragan: saputnik, umetnik i oslonac
Snežanin suprug Dragan Kovačević po struci je saobraćajni inženjer, a nekada je radio kao viši referent za saobraćaj u Beogradu. Nakon više od decenije, odlučio je da napravi radikalan preokret — spakovao se i otišao u Nemačku.
U Nemačkoj je radio sve: prao sudove, kuvao, a na kraju postao vozač autobusa u Berlinu. „U početku nisam znao jezik, učio sam napamet knjigu za vozača i na kraju položio“, priseća se Dragan.
Kada je započeo posao u kuhinji, gazda je uvideo njegov talenat za kuvanje. Nedugo zatim, prešao je da vozi autobuse u gradskoj firmi, gde je radio do kraja radnog veka. Paralelno je počeo da slika, ali slike nikada nije prodavao. „Ako dam, dam od srca. Novac me ne zanima. Umetnost i ljubav – to je jedino važno“, kaže Dragan.
Snežanu poznaje od njene jedanaeste godine. Posle mnogo godina, ponovo su se sreli i od tada su nerazdvojni. „On je bio moj idol, a danas je moj životni saputnik. Živimo skromno, ali bogato dušom“, priznaje Snežana.
„Nema veze što ne zarađujem mnogo. Ljubav je važna. Šešir nije samo modni dodatak — on ženu čini snažnijom, samouverenijom, drugačijom. Samo jedan detalj može da promeni ceo stav“, objašnjava Snežana.
Dragan dodaje: „Naše stvaranje nije zbog novca. To je život iz ljubavi. Kad žena stavi šešir, postaje nova osoba. Pogled ispod oboda – to je magija. Isto je i sa mojim slikanjem — svaka slika nosi deo duše, nastaje iz čistog zadovoljstva, a ne radi zarade.“
Danas, u kući koju su pretvorili u pravu malu bajku, u gradu u koji su se zaljubili, Snežana i Dragan žive dokaz da umetnost nije samo profesija, već – način postojanja.
