Dan roda avijacije obeležen je i u 204. vazduhoplovnoj brigadi na vojnom aerodromu „Pukovnik pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici
U komandi i vazduhoplovnim brigadama Ratnog vazduhoplovstva i PVO svečano je obeležen Dan roda avijacije – 2. avgust, u spomen na dan kada je 1893. godine doneta uredba kojom je bilo predviđeno da se po jedna vazduhoplovna balonska četa nalazi u sastavu svake divizije Vojske Kraljevine Srbije.
Dan roda avijacije obeležen je i u 204. vazduhoplovnoj brigadi na vojnom aerodromu „Pukovnik pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici, a kako kažu piloti iz eskadrila ove brigade, posao vojnog pilota je poseban i čast je leteti na vazduhoplovima Ratnog vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije.
Komandant 101. lovačke avijacijske eskadrile major Bogdan Kovačević istakao je da je značaj ovog praznika višestruki, pre svega zato što na jednom mestu okuplja sve pripadnike tog roda.
„Sa druge strane, podseća na tradiciju koja je duža od 130 godina, od formiranja vojnog vazduhoplovstva u našoj zemlji, kao i na tradiciju dužu od 110 godina upotrebe avijacije, odnosno vazduhoplova, u vojne svrhe. Sa te strane, razvija ponos kod pripadnika roda avijacije, zato što smo jedna od retkih zemalja u svetu koji baštini tradiciju dužu od jednog veka“, rekao je Kovačević za Tanjug.
Na pitanje da li ga je prelazak na komandnu dužnost odvojila od pilotske kabine, Kovačević odgovara da ga nije odvojila, zato što je, kako kaže, posao komandanta eskadrile usko vezan za samo letenje.
„Nije me odvojilo od letenja, nije umanjilo strast, zato što komandant eskadrile komanduje eskadrilom iz vazduha. Svi piloti u eskadrili moraju da imaju potpuno poverenje u komandanta eskadrile i to poverenje mora da bude bezuslovno. To se zaslužuje u toku svog profesionalnog rada, tako da to može samo još više da razvija želju za daljim, stručnim usavršavanjem, zato što je najbitnija stvar kod komandanta eskadrile bezbednost ljudi i uspešnost misije“, rekao je Kovačević.
On je mladim ljudima koji žele da postanu piloti Ratnog vazduhoplovstva i PVO, poručio da je to najbolji posao koji neko može da radi, dodajući da letenje simbolizuje slobodu.
„Konkretno u vojnom vazduhoplovstvu, u ratnom vazduhoplovstvu, ta sloboda mora da se zasluži, da se brani – što ima poseban značaj i što treba dodatno da motiviše mlade ljude. Posao vojnog pilota je zaista jedan poseban posao i smatram da čovek mora da se rodi sa tom željom, a ne da ona bude nametnuta. Ko god se oseća sposobnim, ko god ima volju, može da pokuša i uz dosta odricanja, dosta rada, dosta samokontrole i stalnog učenja, može jednog dana da dođe na mesto odakle će leteti borbenim avionom“, rekao je Kovačević.
On je istakao da današnje vreme pokazuje da tehnologija i taktika upotrebe avijacije napreduju brzim tempom, pa avijacija kao najmanevarbilniji rod vojske mora, ne samo da prati taj tehnološki napredak, nego i da ide korak ispred.
Kapetan Aleksandar Dimovski, pilot 890. mešovite helikopterske eskadrile, kaže da je još kao dečak želeo da postane pilot RV i PVO.
„Otac mi je vojno lice i od malih nogu sam imao tu privilegiju i čast da redovno posećujem vojni aerodrom u Lađevcima. Roditelji su me tamo vodili na svaki otvoren dan i svaki prikaz. Od malih nogu se stvorila želja da upravljam nekim od vazduhoplova koje je vojska posedovala u tom trenutku“, rekao je Dimovski za Tanjug.
On trenutno leti na helikopteru Mi-17 ruske proizvodnje, a kako kaže, različit je osećaj upravljanja na svakom vazduhoplovu.
„Ovaj vazduhoplov ima mogućnost da podigne četiri tone tereta, da preveze dvadeset četiri osobe, ili da se prekonfiguriše u medicinsku varijantu, gde mogu da se postave čak dvanaest nosila i da se preveze dvanaest ranjenih osoba u teretnom prostoru. To je ono zbog čega je za mene ovaj vazduhoplov poseban i zbog čega ja imam čast na njemu da letim“, rekao je Dimovski.
On navodi da tipičan radni dan pilota u njegovoj jedinici počinje tako što ujutru po dolasku na posao prvo ide brifing sa prvopretpostavljenim, sa komandirom u odeljenju.
„Ako je bilo planirano letenje narednog dana, onda posle tog brifinga sledi razgovor sa pilotom, odnosno sa nastavnikom sa kojim se leti. Nakon toga sledi zajednička priprema za sve pilote, gde se oni upoznaju sa trenutnom meteorološkom situacijom i sa vazdušnim saobraćajem koji će biti u vazdušnom prostoru za taj dan, kako bi svi imali uvid u dešavanja“, rekao je Dimovski.
Nakon toga, dodaje on, na red dolazi sam let, posle čega se ide na dve različite analize.
„Prvo ide analiza sa nastavnikom, odnosno sa pilotom sa kojim se letelo, i kada se završi celokupno letenje za taj dan, svaka jedinica ima zasebne analize u okviru svoje jedinice, gde svi piloti iznose posebna zapažanja, ukoliko su imali, kako bi se svi upoznali sa specifičnim momentima u toku samog leta“, rekao je Dimovski.
Na pitanje koji su najveći psihofizički izazovi u njegovom poslu, Dimovski odgovara da je najveći izazov održati maksimalnu koncentraciju u toku leta.
„Najveći problem je što potreba za koncentracijom ne traje samo za vreme leta, ona počinje od momenta pripreme za let, odnosno dan ranije, kada pilot saznaje da će leteti. Kreću pripreme, upoznavanje sa zadatkom i ceo dan se pilot priprema za let koji predstoji sutradan“, rekao je Dimovski.
Dodaje da uveče treba leći „bistre glave“ na spavanje, da ne bi bilo stresa ili bilo kojih faktora koji mogu ometati let.
„U toku samog leta – maksimalna koncentracija. Ona ume da bude dosta psihički izazovna. Ali čak se ni tu ne završava potreba za koncentracijom, nego tek kada se let završi, kada pilot dođe u svoju kancelariju i odloži svoju kacigu, tek tada može da kaže da se opustio. Taj psihički napor koji traje 24 sata je definitivno nešto najizazovnije“, zaključio je Dimovski.
Povodom Dana roda avijacije upriličena je i vojna svečanost u Domu vazduhoplovstva u Zemunu i tom prilikom je komandant RV i PVO general-major Brane Krnjajić uručio pilotima zlatne letačke znakove i zvanja instruktora letenja.
On je istakao da se od poslednjeg obeležavanja dana roda nastavilo sa modernizacijom, remontom i produžetkom resursa na delu vazduhoplova.
„Kao posebno u protekloj godini ističem i potpisivanje ugovora za nabavku višenamenskog borbenog aviona ‘RAFAL’. Otpočinjanjem ovog projekta od državnog značaja, rod avijacije, odnosno RV i PVO u celini ulaze u novu tehnološku eru, koja će zasigurno zahtevati od svih nas dosta truda i rada“, poručio je Krnjajić.
U okviru svečanosti uručene su nagrade najistaknutijim pojedincima i položeni su venci na spomen-obeležja ispred Komande RV i PVO i na vojnim aerodromima, kojima ovaj vid Vojske Srbije čuva uspomenu na junake, koji su živote položili braneći otadžbinu tokom NATO agresije 1999. godine.
