Već četiri decenije kada nema pontona čamdžija Raša ljubitelje Velikog ratnog ostrva prevozi na kupanje i uživanje. – Kod njega nema čekanja – kreće se kada mušterija to zaželi.
Na mestu gde je do pre tri dana pontonski most povezivao Zemunski kej i plažu Lido sada se vide samo ostaci drveta i trave, koju je Dunav doneo. „Odlaskom” pontona sezona kupanja zvanično je završena. Ali kada pogled sa keja padne na Veliko ratno ostrvo, u daljini se vidi da kupača i dalje ima. Brčkaju se u dunavskoj vodi i sunčaju na vrućem pesku. Oni su na drugu stranu reke prešli zahvaljujući čamdžiji Radovanu Teodoroviću Raši, koji već četiri decenije svojim čamcem krstari talasima moćnog Dunava.
Raša pre, ali i u toku sezone na drugu obalu prevozi sve one koji žele da uživaju u čarima Velikog ratnog ostrva. U njegovom zelenilu, miru, tišini, u neposrednom kontaktu sa prirodom, i to na samo nekoliko kilometara vazdušnom linijom od užurbanog centra grada, ali stotinak metara od zemunskih vrelih ulica.
– Profesionalno čamcem ljude prevozim već 40 godina, ali sam svoj prvi susret sa ovom vrstom posla imao još kao devetogodišnjak. Mene i drugare starije čamdžije su puštale da prevezemo poneku turu od Zemuna do Lida, a „plata” nam je bila dovoljna da kupimo leba i salame. Kasnije sam se bavio raznim poslovima, ali mi je uvek boravak u čamcu bio vreme da dođem sebi. Da odmorim i dušu i mozak. Tako sam sve ove godine, uz redovan posao, vozio i čamac – priča Raša, inače rođeni Zemunac.
A Veliko ratno ostrvo je i njegov drugi dom.
– Imam malu sojenicu u kojoj boravim kada nisam na čamcu. Tu sam skoro cele godine dok zima ne zagudi i dok na ostrvu ima ljudi. Tako sam na raspolaganju svima onima koji žele da se vrate sa ostrva u Zemun. Kod mene nema čekanja. Kreće se kada mušterija to zaželi – kaže Raša.
Brod kojim on prevozi putnike je, kako kaže, „mlad”, ima 12 godina, a i registrovan je za 12 osoba.
– Putnike prevozim od 9 do 19 časova jer za tu dnevnu vožnju i imam dozvolu. Noću ne vozim, za to su neophodni papiri jer se čamac kreće po plovnom putu, a potrebna je i posebna oprema i osvetljenje. U svakom slučaju, to nije isplativo, ovo što radim više je hobi nego što je biznis – navodi Raša i naglašava da na čamcu ima i neka svoja pravila.
– Decu do 15 godina prevozim besplatno i isključivo u pratnji odraslih. Jednom davno sam se „opekao” pa sam čamcem na Lido prevezao nekoliko tinejdžera bez pratnje. Celo popodne sam proveo bdijući nad njima. Te nemoj ovde da se kupaš, tu je vrtača, te nemoj ovde, duboko je, te ne smeš ovo, nemoj ono… Rekao sam sebi – ovo si sad uradio i nikad više. Osim toga, ovo moje pravilo me „brani” i kad se klinci u maju raspuste pa odmah posle škole hoće na Lido. Ne želim da budem odgovoran ako se dogodi nešto nepredviđeno. Besplatno prevozim i kućne ljubimce ako su mirni. Ali znam i da pojedinim putnicima ako se ne ponašaju kako treba „otkažem” vožnju na neodređeno. Pre nekoliko godina jedan od njih je nasred Dunava iz čamca skočio sa psom u vodu. Doplivali su oni do obale, a ja ih po podne uredno vratio u Zemun. Ali kada je sledećeg dana hteo opet na adu, ja ga nisam primio u čamac. Pet godina nije mogao sa mnom da se vozi. Inače mušterijama u svemu ostalom izlazim u susret. Mogu čamcem da prevezu i bicikl na ostrvo, rolšue, suncobran, hranu, piće, da dođem po njih ako krene iznenada kiša… – kaže Raša kome u poslu nesebično pomaže Aleksa Šalipur.
Ne očara Veliko ratno ostrvo samo Zemunce i Beograđane. Dolaze ovde na kupanje i kampovanje i gosti iz inostranstva. Ima i Rusa i Kineza, Britanaca, Francuza, Turaka… Na pitanje kako se snalazi s njima on kaže: – Uz pomoć ruku, nogu i malo nemačkog koji sam naučio dok sam radio u inostranstvu.
– Veliko ratno ostrvo je dar prirode. Izdeljeno je u tri zone zaštite. Lido je deo gde može biti i nekih polukomercijalnih sadržaja, zatim postoji deo gde ni to nije dopušteno gde vikendaši imaju svoje sojenice i treći deo koji je strogo zaštićen. To je deo oko kanala Galijaš, mrestilišta riba. Na Ratnom ostrvu ima puno zaštićenih vrsta životinja, ima mnogo ptica, jedinstvenih biljaka… Zaista je jedna oaza prirode u kojoj se može uživati gotovo cele godine. A ja sam tu da znatiželjnike upoznam sa tom lepotom – ističe Raša.
