Pre nego što su se pojavili frižideri i zamrzivači, led je bio dragocena roba, a u gradovima na rekama, poput Zemun, dolazio je direktno iz prirode. Tokom jakih zima Dunav bi se potpuno ledio, a tada je počinjao poseban posao – sečenje leda.
Radnici su na zaleđenoj površini reke testerama i posebnim alatima sekli velike blokove leda. Ti komadi su zatim izvlačeni na obalu i prevoženi do skladišta, takozvanih ledenica. Da bi se led sačuvao do leta, blokovi su se slagali jedan na drugi i pokrivali piljevinom ili slamom, što je usporavalo topljenje.
Tokom toplih meseci led je bio veoma tražen. Kupovale su ga kafane, pivnice, mesare i poslastičarnice kako bi rashladile piće i sačuvale hranu. U vreme kada nije bilo električne energije u svakom domu, upravo je ovakav led omogućavao da se namirnice održe svežim i tokom najtoplijih dana.
Blizina Dunav učinila je Zemun pogodnim za ovaj posao, pa je trgovina ledom bila deo svakodnevnog života krajem 19. i početkom 20. veka. Danas je teško zamisliti da je grad nekada zavisio od zaleđene reke kako bi rashladio piće i hranu.
