Ustaljeno mesto sastanaka uz žargonsko „Čekam te kod Vuka“ ili „kod konja“, za Zemunce i sve one koje put nanese na ovu stranu grada, od sledeće godine moglo bi da bude zamenjeno sa „Nađimo se kod Branka“. Bar se ovome nada vajar Marko Kratohvil, autor spomenika najvoljenijem gradonačelniku Beograda.
Obeležje, koje će biti postavljeno u aprilu 2022. godine, kako za „Novosti“ otkriva umetnik, biće spomenik ljudskim vrednostima koje je on u sebi nosio i entuzijazmu vremena u kome je stvarao
Grad Beograd poverio mu je ovaj zahtevan posao, da najpristupačnijeg i najpoštovanijeg prvog čoveka grada, sa kojim su mnogi imali prilike da se sretnu i lično ga dožive, oživi. I da, tom prilikom, ne naruši utisak koji Beograđani imaju u njemu, ali i istakne njegovu ličnost i posebnost po kojima je ostao upamćen. Trenutno, autor radi na studiji portreta.- Svakako sam sa velikom radošću i ogromnom odgovornošću prihvatio da radim spomenik – iskren je Kratohvil.
Najveći je izazov kako markantnog i dinamičnog Zemunca prikazati kao čoveka koji je plenio svojim postupcima i neposrednošću. Koliko su karakter i dostignuća bili jedinstveni, toliko je i njegova fizička pojava posebno upečatljiva.
Zbog toga se, objašnjava Kratohvil, opredelio za figurativnu, realističnu skulpturu u prirodnoj veličini, koja je pristupačna i bliska publici.- Ona je postavljena na platformu veličine šest puta sedam – otkriva vajar. – To nije klasični postament već samo dve stepenice, izdignuti deo trga. U sastavu platforme nalazi se nekoliko kubusa različitih dimenzija na kojima će moći da se sedi. Ceo taj mali komplkes vizuelno ima daleku asocijaciju na moderni grad, a praktično ima svrhu da se tu ljudi okupljaju i šetaju u neposrednom kontaktu sa skulpturom – kaže vajar za „Novosti“.I sam autor spomenika bio je deo vremena u kome je Pešić vodio prestonicu, ali tek sa distance postao je svestan značaja njegovih poduhvata:- Pripadam generaciji koja je odrasla u modernom Beogradu. Bili smo ponosni na Fest, BITEF, BEMUS, Studio B, „Beograđanku“. Gazela, Ada, bazeni, Blokovi su nam bili normalni urbani pejzaž. Znali smo ko je Branko Pešić, ali nismo bili svesni koliko je taj jedan čovek učinio da se mi osećamo svetski.Kako objašnjava Kratohvil, a sa čim bi se saglasili mnogi, fascinantne su Pešićeva vizija i sposobnost, ali i idealizam i neposrednost
– On je gradio grad za ljude koje je sretao na ulici, a ne za stanovnike. Zato je cilj da spomenik postane mesto susreta. Nadam se da će u zemunski žargon ući rečenica: „Nađimo se kod Branka“. I njegova ćerka i sin, koji su mi omogućili uvid u taj intimni doživaljaj ovog čoveka, ali i svi koji su ga bliže i dalje poznavali, u svojim pričama koriste samo ime Branko. Želeo bih da ovaj spomenik oživi taj osećaj prisnosti i zajedništva kojim je Branko Pešić zračio – kaže sagovornik „Novosti“.
Blic
