ZEMUNCI SU HTELI DA JE „USVOJE“: Bila je holivudska diva, a pričalo se da je rođena u Zemunu i da je PROMENILA IME

Nakon smrti urna sa njenim pepelom čuva se u crkvi na Petoj avenijiIako je zapravo rođena u Americi, Zemunci su se pre nekoliko godina trudili da dokažu da je holivudska diva Glorija Svanson bila „naše gore list“.

Naime, u Prvomajskoj ulici je pre više od 100 godina bila jedna od najpoznatijih kafana u tadašnjem zemunskom naselju Francstal. Zvala se „Kod Vilhelma“, po čuvenom nemačkom ugostitelju Antunu Vilhelmu, za koga su žitelji Francstala pričali da je deda po majci legendarne Glorije Svanson. Sve priče, sećanja i uspomene Nemaca koji su živeli u tadašnjem predgrađu Zemuna objavljena su u knjizi „Francstal 1816-1944“, kao svojevrsni omaž gradu koji su napustili posle Drugog svetskog rata. U tim spisima se navodi da se Glorija zvala Franciska Fefer.

Između ostalog, tu se pominje da je Svanson rođena u Zemunu. Podatak je neproveren. Ja sam malo istraživao i, prema onome što su oni naveli, porodica Fefer jeste postojala u Zemunu od 1820. godine – rekao je Branko Najhold, pisac i publicista. Iz Zemuna ili ne, životna priča Glorije Svanson je tipična sudbina jedne holivudske dive. Zvezda nemog filma rođena je 27. marta 1899. godine. Stigla je u Holivud 1919. i uvek je igrala lepotice iz visokog društva.

Počela je kao statistkinja u kratkom filmu „At the End of a Perfect Day“. Svidela se šefovima studija, pa su joj ponudili druge uloge: u filmu „Sweedy Goes to College“ s Valasom Birijem i u „His New Job“ sa Čarlijem Čaplinom.Neko vreme je radila za studio „Triangle“, sve dok je Sesil de Mil, jedan od najmoćnijih holivudskih reditelja, nije angažovao za „Paramaunt“. Rad s De Milom vinuo ju je u zvezde.Udavala se četiri puta, ali je i poslednji brak iz kojeg je dobila ćerku Mišel Bridžet propao posle dve godine. Holivud je napustila 1938, preselila se u Njujork i započela novi život. Posvetila se slikarstvu i vajarstvu, pisala je novinske kolumne, nastupala na radiju i televiziji, dizajnirala odeću, postala zagovornica zdrave hrane.

Godine 1950. snimila je „Bulevar sumraka“, remek delo reditelja BilijaVajldera. Nominovana je za Oskara, ali ga nije dobila. I uskoro se povukla s filma. Na velikom platnu se pojavila još samo jednom, 1975, kad je u trileru „Aerodrom“ glumila – samu sebe. Umrla je 4. aprila 1983, u 84. godini. Kremirana je, a urna s njenim pepelom je u Episkopalnoj crkvi nebeskog mira na Petoj aveniji u Njujorku.

Izvor/foto: Srbija danas

Tagovi:

Pročitajte još: