Najveća srednjoškolska ustanova na teritoriji Srbije privedena je ove godine savremenoj nameni u skladu sa svim tehnološkim potrebama.Na gradilištima u Srbiji radi se punom parom, a novi objekti niču praktično iz dana u dan, menjajući zauvek izgled naših gradova. Međutim, sve je više i starih zdanja koja ponosno ostaju na svojim istorijskim lokacijama ali kroz proces renoviranja dobijaju novi sjaj.Jedan takav objekat je i zgrada Zemunske gimnazije, ustanove osnovane 1858. godine kao jedanaesta gimnazija na teritoriji tadašnje Austrije. Današnja zgrada škole podignuta je 1879. i izgradio ju je Nikola Kolar, a proširena je u periodu između 1912. i 1916. godine. Od tog doba, gimnaziju sačinjavaju dve građevine koje formiraju atrijum.
U toku poslednje dve godine, ova ustanova pod zaštitom države i spomenik kulture doživela je opsežnu rekonstrukciju, a zaslugu za njen današnji izgled nose beogradski arhitekti Zoran Đorđević iz studija Meritus i Miloš Raonić iz studija Raum. Kako za naš portal navodi Raonić, projektni zadatak koji se našao pred njim i njegovim kolegom bila je kompletna rekonstrukcija, adaptacija i sanacija objekta, njegove arhitekture, konstrukcije i svih instalacija neophodnih za funkcionisanje najveće i jedne od najstarijih gimnazija u Srbiji.
Sami objekti su, dodaje, namenski projektovani – prvi (u osnovi kao ćirilično slovo P) davne 1879. godine u neoklasicističkom maniru, a drugi, koji je simetričan prvom i formira blok s unutrašnjim dvorištem, izveden je u jugendstilu pred sam početak Velikog rata 1914, o čemu svedoči i zapis zidara na zidu dimnjaka u tavanu, koji su arhitekti otkrili i sačuvali.
Prema Raonićevim rečima, potrebno je bilo sačuvati originalni objekat i privesti ga savremenoj nameni u skladu sa svim tehnološkim potrebama.Tako je, na primer, zamenjena celokupna fasadna stolarija koja je devedesetih godina prošlog veka neadekvatno izvedena u PVC-u, a sada su stavljeni drveni fasadni prozori, dok je sva unutrašnja stolarija reparirana.Takođe, reparirani su svi podovi u hodnicima od livenog teraca, kao i stepeništa. Postavljeni su akustički plafoni u učionicama i kabinetima, rekonstruisan je tavan, a dodata su i čelična stepeništa radi izlaska na tavan
Kako napominje naš sagovornik, rad na ovakvom projektu bio je vrlo osetljiv, jer su se, u nedostatku arhivske dokumentacije, neke stvari otkrivale na samom gradilištu u toku radova.Tokom restauracije zgrade gimnazije korišćeni su materijali koji svojom bojom, teksturom itd. odgovaraju duhu epohe objekata, čija je namena, dodaje, organizovana prema zahtevima kolektiva.A na pitanje na šta su on i Đorđević najviše ponosni kada je ovaj projekat u pitanju, Raonić na kraju kratko odgovara: „Što je uopšte izveden“.
Gradnja.rs
