Braća Aleksandar (47) i Miloš Simović (45), koje u seriji „Sablja“ glume Marko Gizdavić i Nenad Heraković, bili su visokopozicionirani članovi zloglasnog „zemunskog klana“ kojim su rukovodili Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.
Za brojne zločine i učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića obojica su osuđeni na maksimalnih 40 godina zatvora koje služe u požarevačkom zatvoru „Zabela“.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 na Novom Beogradu i prvi je odbegli „zemunac“ kog je srpska policija uspela da locira i privede. U tom trenutku bio je suprugom Zoranom.
Osuđen je na 35 godina robije zbog devet ubistava u ime klana, pokušaje ubistava i tri otmice, kao i dodatnih 20 godina zbog brutalne likvidacije svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, bivšeg policajca, a kasnije Spasojevićevog šefa obezbeđenja u Šilerovoj.
U „Zabeli“ broji vekne hleba
Kaznu služi u „Zabeli“ gde je poslednjih godina, kako se govorkalo, postao najjači autoritet koji je stekao snagom kroz jake fizičke treninge. Navodno uživa u „posebnim“ privilegijama i slobodno se šeta po zatvorskom krugu, pošto mu je posao da popisuje vekne hleba.
Vukojević je, podsetimo, nestao u noći između 2. i 3. juna 2006. Njegovo iskasapljeno i zapaljeno telo nađeno je nedaleko od Aerodroma Beograd, pored auto-puta. Patolozi su izjavili da je telo bilo toliko unakaženo da to dugo nisu videli.
„Zemunci“ su imali dva razloga da dođu do Vukojevića, prvi razlog je bila osveta, a drugi to što je navodno deo novca „zemunskog klana“ ostao kod njega. Spekulisalo se sa cifrom od četiri i po miliona evra, koje je negde zakopao.
Mlađi Simović je u ruke srpske policije upao 10. juna 2010., posle ranjavanja „pajtosa“ Sretka Kalinića u Zagrebu i ilegalnog prelaska granice sa Hrvatskom. Njih dvojica su zajedno pobegli iz zemlje posle ubistva premijera Đinđića. Uspešno su se krili više od sedam godina, uz pomoć jataka iz regiona, iako je za njima sve vreme bila na snazi Interpolova poternica.
Ko zna koliko bi još bili u bekstvu da u međuvremenu nisu zaratili. Umalo kobni obračun odigrao se na jezeru Rakitje. Simović je tada, dok su roštiljali, pištoljem upucao Kalinića u grudi nakon što je, navodno, saznao da je ovaj imao aferu sa njegovom suprugom!
Miloš je važio za jednog od najopasnijih članova ganga Dušana Spasojevića. Njegova uloga je bila da sa još nekoliko saradnika prati žrtve i o njihovom kretanju obaveštava Kalinića, glavnog egzekutora klana.
Takođe je bio zadužen za „grobarske“ radove – kopanje rupa za leševe!
Jednom prilikom, kada se posle kopanja vratio sav blatnjav, ostali su predložili da mu se pomogne pošto se njegov posao širi. Tako su dali predlog da mu se za rođendan kupi mali rovokopač. Ta šala im se toliko dopala da su je među sobom danima prepričavali.
Miloš Simović je u odsustvu osuđen na maksimalnih 40 godina za atentat na premijera i zločine „zemunskog klana“. Osim u ova dva procesa, osuđen je na osmogodišnju kaznu zbog otmica Miroslava Miškovića i Dragoslava Vukovića i na tri i po zbog nekih „sitnijih“ dela…
Po povratku u Srbiju, njemu se, zajedno sa Kalinićem, sudilo i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kada su nastradali njihovi telohranitelji. Za te zločine osuđeni su na 30 i 35 godina.
Kalinić je u tom postupku priznao krivicu i opisao likvidacije. Izneo je i detalje o svirepom ubistvu njihovog saradnika Milana Jurišića Jureta, koga su ubili 2009. u Madridu, u stanu u kojem su se skrivali.
Ispričao je da su Jurišićeve ostatke samleli u mašini za mlevenje mesa, a delove kostiju bacili u reku Menzanares. Spekulisalo se da je od delova njegovog tela napravio gulaš i poslužio ga prisutnom društvu, ali je to bilo nemoguće potvrditi!
Miloš Simović je na kraju osuđen i na šest godina zatvora zbog ranjavanja Kalinića.
Prvi milion od otmice Miškovića
Svedok saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, ispričao je svojevremeno da su se Miloš i Aleksandar baš ovajdili od otmice Miroslava Miškovića tokom 2001. Otkup biznismena je iznosio sedam miliona maraka, a braća su dobila milion da složno podele.
– Polovinu ukupnog otkupa uzeo je Milorad Ulemek Legija. Ja sam dobio kilogram heroina na poklon zbog svog učešća u praćenju – priznao je Suvajdžić.
Prema tvrdnjama Kalinića, iznetim u jednoj od svoje tri knjige koje je objavio tokom boravka u zatvoru, braća Simović su počeli kriminalnu karijeru kao sitni lopovi. Miloša u knjizi sve vreme naziva „Derpe Glavato“, a Aleksandra „Debil“.
– Ljudi po Zemun Polju nisu mogli ostaviti lopatu, grabulje, što god nađu sve pokradu, a kad kući donesu agregat, onda ih majka časti kohom. Imali su u šteku više lopata od Kineza koji prave auto-puteve kod nas. Bili su puka sirotinja. Kad su upoznali Spasojevića, naučio ih je da kradu kola i dovoze ih njemu, tad su počeli da zarađuju nešto – naveo je Kalinić.
Objasnio je i kako je Miloš stekao pogrdni nadimak „Derpe Glavato“:
– Derpe Glavato je zasmejavao Spasojevića svojim glupostima i on ga je gotivio zbog toga. A taj nadimak je dobio kada ga je zatekla patrola policije u kolima sa muškarcem. Policajac ga je prepoznao i pitao: ‘Jesi li ti to, Simo?’ Simo i dalje ćuti i krije se iza leđa gole ljudine koja mu sedi u krilu.
Prećeno im zbog „slučaja Ćuruvija“!
Ostaće upamćeno da su Simovići u januaru 2014. otkrili istražiteljima da su, po nalogu šefa Spasojevića i Legije, 2002. godine trebalo da likvidiraju Ratka Romića i Miroslava Kuraka, za koje im je rečeno da su tri godine ranije ubili Slavka Ćuruviju i da su postali „nezgodni svedoci“.
Na osnovu tih njihovih iskaza, kao i svedočenja Legije, podignuta je optužnica protiv četvorice pripadnika DB-a, Radomira Markovića, Milana Radonjića, Kuraka i Romića, kojima se sudilo za ubistvo novinara.
Obojica Simovića su, međutim, zaćutali o tome na početku suđenja pred Specijalnim sudom, kao i Legija, iz straha po bezbednost svojih porodica. Bivši komandant JSO je objasnio „da mu prete već godinama, ali da je on to rešio?!“ Nije otkrio ko mu preti.
Legija je ranije čak naveo i da je Marković najpre njemu ponudio zlokobni zadatak da likvidira Ćuruviju, ali da je on to odbio, „jer je u tom periodu sa svojom Jedinicom bio angažovan na Kosovu i Metohiji“. Ni o tome kasnije nije želeo da se izjašnjava.
Epilog tog suđenja je, usled nedostatka dokaza, oslobađajuća presuda.
Otkrili ko je naručio ubistvo premijera?!
Nudeći se za status svedoka saradnika, Miloš Simović je specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću u septembru 2011. napisao na ceduljici ime čoveka, koji je navodno od Legije naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i nekoliko političara koji su znali da se atentat priprema!
Spekulisalo se tada da je na taj način pokušao da zaradi status svedoka-saradnika, ali ne za sebe već za brata Aleksandra. Istraga po tom pitanju, međutim, nikad nije pokrenuta iz nepoznatih razloga.
Braća su, kako se pisalo, istom prilikom otkrili istražiteljima da su u šumi, pored Aerodroma „Nikola Tesla“, u vrećama zakopali 22 miliona evra koje im je „na čuvanje“ dao Dušan Spasojević, kao i više od 10 kilograma zlatnika. Koliko je poznato, lokacija na kojoj se navodno nalazi mafijaško blago nije otkrivena, iako je bilo pokušaja.
