Kada se sa mostova zagledamo u panoramu Beograda, deluje nam nekako – svevremeno. Zamislimo li, pak, da nema Beograđanke, nebodera “Beograda na vodi”, Hrama svetog Save, i još par “silueta” koje se uzdižu iznad horizonta, to bi već bio neki obris Beograda iz perioda, recimo, Drugog svetskog rata. I Saborna crkva dugo je već simbol grada, tvrđava je tu od vajkada… Beton hala – industrijska je starina. Ali, teško da zaista možemo da ikako zamislimo kako je izgledao Beograd iz 19. ili sa samog početka, pa i dobrim delom 20. veka.
Jer, da je tako, sigurno biste iz topa pogodili gde se nalazila Abadžijska čaršija, Bandijska mala, Bit pazar, Ekmekluk, Zerek, Jalija, Kašikara, Smutekovac…
Gradski toponimi se menjaju, a nastaju i nestaju kako se grad razvija. Imena su dobijala po fabrikama, kafanama, izgledu i narodu koji je u njima živeo (nacionalnost, društveni sloj…).
Tako je verovatno nastalo i Kereće groblje u Zemunu ili Kašikara, takođe u ovoj opštini. Tekao je tu neki potok, na njemu je bila vodenica sa kašikama, i narod je to prozvao Kašikara. A u ovoj, danas opštini, nekada gradu, bio je i Ludi sokak, negde kod Trga Branka Radičevića
Kaldrma.rs
Foto: vikipedija
