Naslovna Kultura Da li znate pravo ime Gardoš kule?

Da li znate pravo ime Gardoš kule?

1

Najčešća zabluda Zemunaca u vezi je sa imenom kule na vrhu Gardoša. Iako ta monumentalna građevina ima ime i zna se šta je, Zemunci je, gotovo od reda, zovu Kula Sibinjanin Janka. Gardoš kula jedan je od najprepoznatljivijih zemunskih simbola, samo što to nije ispravan naziv. Još od 1896. godine, kada je kula sagrađena, zove se potpuno drugačije. Taj podatak ne znaju ni mnogi Zemunci, pa je već duže od veka pogrešno nazivaju.

– Zemun se ograđuje od Dunava soliterima. Mislimo da je to greška, a nema gorih grešaka od onih koje se vide sa nekoliko kilometara udaljenosti”. Ovako je nekada Zemun opisivao legendarni Duško Radović. Jedan od tih ”solitera” nikako ne bismo mogli da zovemo greškom, a i sumnjamo da je čika Duško uopšte mislio na njega. Jednostavno, Gardoš kula je zdanje na koje je svaki Zemunac ponosan. Samo, to je pogrešno ime i mnogi često greše.

– Najčešća zabluda Zemunaca u vezi je sa imenom kule na vrhu Gardoša. Iako ta monumentalna građevina ima ime i zna se šta je, Zemunci je, gotovo od reda, zovu Kula Sibinjanin Janka. Novinari, uz to netačno ime, koriste i naziv Gardoška kula. A ta kula, koju su podigli Mađari 1896. godine u okviru proslave hiljadugodišnjeg boravka u Panoniji i državnosti zvanično se zove Milenijumska kula – odmah je na početku razgovora za “24 sata” objasnio Branko Najhold, hroničar iz Zemuna. Ovu kulu visoku 36 metara mnogi vezuju za događaje iz srednjeg veka i velikog borca protiv Osmanlija – Sibinjanin Janka, pa je po njegovom imenu i zovu.

 Pogrešan naziv Kula Sibinjanin Janka već dugo je prisutan. Sibinjanin Janko, što je posrbljeno ime mađarskog plemića Janoša Hunjadija, boravio je u Zemunu 1456. godine i odatle rukovodio odbranom Beograda opsednutog turskim snagama Mehmeda II Osvajača. Priča o njegovom boravku u Zemunu bila je od davnina poznata Zemuncima, pa su oni i ostatke srednjevekovnog utvrđenja pravilno zvali Hunjadi Burg. Ostaci tog utvrđenja delimično su sačuvani, a u njegovom središtu Mađari su podigli Milenijumsku kulu. Loši đaci pobrkali su dva događaja i, budući da je Janoš Nunjadi bio Mađar i da su kulu oni podigli, novo zdanje u centru srednjevekovnog utvrđenja nazvali su imenom Sibinjanin Janka. Naziv je bio prihvaćen od većine Zemunaca, i to onih koji nisu bili ni rođeni u vreme zidanja kule – rekao je naš sagovornik.

– Čak i oni koji su bili svesni velike vremenske distance, naziv su u većini prihvatili. I tako, kulu i dalje (i sve više) nazivaju po imenu Sibinjanin Janka, pri čemu malo ko zna njen stvarni i jedino pravilan naziv – dodao je on. Kako Najhold navodi, možda naziv Milenijumska kula nije više prikladan, jer Zemun već skoro pun vek nije u posedu Ugarske krune, a mađarski grad u pravom smislu reči nije ni bio. Iako sam protiv zataškavanja istorije, nisam ni protiv da se kula drugačije nazove. Možda i Zemunska kula, kako je svojevremeno predlagao i pesnik Raša Livada, a s obzirom na to da je to zdanje u međuvremenu postalo pravi i najprepoznatljiviji simbol Zemuna. Možda može da se nađe i neko drugo prikladno ime, ali Kula Sibinjanin Janka nikako. A dok se novo ime eventualno ne smisli i ne ozvaniči, kulu treba zvati onako kako se i zove: Milenijumska – zaključio je Branko Najhold.

Izvor: Telefraf/24sata

1 KOMENTAR

  1. Milenijumska kula u Zemunu je kao sto u tekstu pise podignuta u cast 1000 godisnjeg Ugarskog carstva, malo ko zna da su u isto vreme zidane cetiri kule na cetiri kraja carstva. Na zalost Madjara, a na radost i ponos nas Zemunaca jedina koja je kroz vreme ostala sacuvana je ova nasa. Puno puta je u raznim ratovima bila ostecena, sa vrha je nestao pozlacen orao. Navodno su ga odneli Nemci prilikom povlacenja 1944 ali to nije zvanicno potvrdjeno. Po prici moga dede koji je rodjen tu u Staroj ulici 1919 godine, orao je bio tu dok je bio dete.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име