U starom Zemunu kapija nije bila samo ulaz u dvorište, već jedan od najvažnijih delova kuće. Dok su vrata često bila skromna i nenametljiva, kapije su imale posebnu ulogu – da štite domaćinstvo, ali i da jasno pokažu status porodice koja u kući živi.
Većina kuća u starom jezgru Zemuna bila je organizovana oko dvorišta, pa se u kuću ulazilo upravo preko kapije. Ona je bila prva linija bezbednosti, naročito noću, kada se obavezno zaključavala masivnim bravama i gvozdenim zasunima.
Kapije su se izrađivale od punog drveta ili metala, često ručno, a njihov izgled zavisio je od imućnosti vlasnika. Ukrašene šarke, kovani detalji i visina kapije govorili su mnogo više o domaćinu nego sama fasada kuće.
Tokom dana, otvorena kapija bila je znak da je domaćinstvo „živo“ – da su ukućani kod kuće i da se u dvorištu radi ili prima goste. Zatvorena kapija, s druge strane, slala je jasnu poruku privatnosti i mira.
Sa razvojem urbanizma i promenom načina gradnje, kapije su vremenom izgubile svoju primarnu ulogu. Ipak, mnoge stare zemunske kapije i danas postoje, skrivene iza zidova i fasada, kao tihi svedoci vremena kada je ulaz u dvorište bio važniji od samih vrata kuće.
