Home Društvo Dramatična ispovest Uroša iz Zemuna kome je stravičan požar odneo deo života

Dramatična ispovest Uroša iz Zemuna kome je stravičan požar odneo deo života

433
0

„Pre samo sat vremena tu su bile sve naše stvari, a nakon toga ostalo je samo zgarište, vatra je odnela sve naše uspomene. Kada sam ušao u stan, šok me potpuno oborio.“

Kako dalje kada ti vatra proguta dom, kada ti u trenu nestanu sve uspomene i stvari? U Gospodskoj ulici broj 9 u Zemunu izgoreo je čitav jedan stan. U njemu je živeo Uroš Bogdanović sa suprugom i dva sina, a ovo je njegova ispovest.

U subotu, 11. decembra oko 17 i 30 oni su spašavali žive glave i pokušavali da sačuvaju bar neku lepu uspomenu dok je vatra gutala sve pred sobom, i sve to zbog starih instalacija.- Sedeo sam u dnevnoj sobi i telefonirao kada sam video da izbijaju varnice iza table sa osiguračima. Odmah sam spustio slušalicu i pokušao to da ugasim, međutim nisam uspeo – započinje svoju priču Uroš Bogdanović za „Beograd na Blic“.

Kako nam kaže, znao je da prvo mora da se ugasi struja na glavnim osiguračima, što je i uradio, dok je sve vreme bio na telefonskoj vezi sa suprugom da proveri kakva je situacija u stanu.Rekla mi je da varnice nisu prestale i odmah sam se popeo gore kada je već iza osigurača bio ozbiljan plamen. Kao voda iz slavine, tako se vatra slivala iz zida. Opet nisam uspeo da ugasim vatru, pa kada sam ustanovio da se plamen širi neverovatnom brzinom, rekao sam da supruga i deca odmah izađu iz stana – kaže Bogdanović.On je dodao i da je nakon toga odmah pozvao vatrogasce, dok je u isto vreme zvonio komšijama na vrata da ih upozori da napuste zgradu i pita da li neko ima protivpožarni aparat jer, kako kaže, da ga je u tom trenutku imao, ništa od ovoga se ne bi ni dogodilo.

Niko od komšija nije imao aparat, kao ni ja. Kada su svi napustili stanove, vratio sam se da probam da bar nešto izvučem i vatre. Tada sam shvatio da ako uđem, možda ni sam ne uspem da izađem odatle.

Dok je izašao iz zgrade gde je želeo da pokuša da izvuče bar nešto iz čeljusi plamena, vatrogasci su već stigli. Međutim, prema rečima Stojanovića, oni su prvo morali da izvide situaciju, postave creva i nameste se, dok je vatra već zahvatila ceo stan.

Kada su tek stigli, rekao sam im da je u kuhinji butan boca, koja ako eksplodira, nestaće cela zgrada. Odmah su otrčali tamo i zavrnuli je, a onda krenuli u gašenje. Stradao je samo moj stan – rekao je Uroš Bogradnović.

Na pitanje šta mu je prolazilo kroz glavu u momentima kad je shvatao da stan nestaje pred njegovim očima, noseći sa sobom sve uspomene, sredstva za rad, tehniku, garderobu, lične stvari…. Uroš je rekao da je bio pod jakim adrenalinom.

U tom trenutku radi adrenalin, čekao sam samo da vidim šta je stradalo, a čuo sam i eksplozije iz svog stana, to su verovatno bili dezodoransi, oprema… Razmišljao sam samo šta sve gubimo u tom trenutku i čekao da uđem i vidim kakva je situacija – ispričao je on.Svega 40 minuta je prošlo kada je Bogdanović sa policajcem i komandirom vatrogasaca već ušao u stan, i kako kaže, tada ga je prvi šok potpuno oborio.

Pre samo sat vremena tu su bile sve naše stvari i uspomene, a nakon toga sve ovo što možete videti na slikama. Trudio sam se samo da deca to ne vide, ali stariji sin je već sve video i pročitao na portalima.Šteta je, kako kaže, ogromna, ali nije stopostotna. Uspeli su da sačuvaju nešto minimalno, ali sve dečje igračke odnela je vatrena stihija.

Deci je to ogromna trauma, ali će preboleti – rekao je i istakao da se oni odlično nose sa svim tim.Oni su, kako Uroš kaže, mali heroji i izaći će iz svega ovoga mnogo jači, a nove igračke će se kupiti. Urošev stariji sin je odličan matematičar sa brojnim nagradama, a najžalije mu je što su i one izgorele.- Mlađi sin crta i jedva čeka da se vrati kući, on je ostao bez igrica za Nintendo koji jeste preživeo. Stariji je šampion matematike i pobeđivao je na mnogim međunarodnim takmičenjima, a medalje koje su izgorele su nenadoknadive. U svakom slučaju, pobediće opet i osvojiće nove.

Prema njegovim rečima, svi najviše žale za nematerijalnim stvarima, dok će se materijalne sigurno nadoknaditi. Žao mu je, kako ističe, što mu je porodica istraumirana i što su oni izgubili sve svoje stvari.“Naučili smo na teži način“Bogdanović je u svojoj ispovesti za „Beograd na Blic“ objasnio i to koliko je naučio, kao i cela njegova porodica iz svega što mu se dogodilo, a kako ističe, iako je u našem narodu negde često da se kod lekara ide tek kad nas nešto zaboli, to nije dobro.- „Bolje sprečiti, nego lečiti“ se ne kaže uzalud. Kako se na preglede mora ići preventivno, tako se i instalacije moraju proveravati pre nego što se desi nešto ovako. To su stare zgrade, građene kad smo imali mnogo manje potrebe za strujom, a danas sve radi na struju – objašnjava on.Porodica Bogdanović nije na ulici, oni trenutno žive u kući Uroševih roditelja, optimisti su i nadaju se da će se što pre vratiti normalnom životu.- Vreme nam baš ide na ruku, decembar je idealan mesec za građevinske radove – uspeo je Bogdanović čak i da se našali i dodao da im sledi jedan drugačiji životni period.

Sada sledi čišćenje, procena štete koja prema trenutnom stanju nije nimalo obećavajuća ni vremenski ni finansijski, ali kako Uroš ističe, oni su optimisti.- Rekao sam ranije da je šteta nekih 70 ili 80 hiljana evra, a mislim da je mnogo veća. Biće potrebno i preko 100.000 evra da se sve sredi.“Svaka reč mi znači jednako kao dinar“Urošu se, kako kaže, posle svega vratila vera u ljude koju je davno izgubio. Ni u snovima nije očekivao ovoliku podršku i pomoć koju mu svakodnevno pružaju kako poznati, tako i potpuno nepoznati ljudi.- Ne želim da zvučim patetično, ali najbitnije mi je da sam shavtio koliko bi ljudi bilo tu za moju porodicu da sam ja stradao. Nisam ni znao da imam toliko prijatelja koji su tu. Ljudi se javljaju da nas prime u svoje kuće i stanove, uplaćuju novac i pišu reči podrške, koje mi zaista mnogo znače. To u meni izazove emocije koje nemaju cenu – kaže on.

Kako sam ističe, on nije tražio pomoć niti pokretanje kampanje, a počeo je da razmišlja i o podizanju kredita, međutim ljudi su ga iznenadili.- Hvala Bogu nije mi izgoreo mozak, a ni ruke, radiću i zaradiću, ali svaka je pomoć dobrodošla, jer cifra stvarno nije mala. Moja sestra Maja Bogradnović, naš najpoznatiji violončelista, je pokrenula kampanju i u inostranstvu, ni to nisam očekivao. Odjednom su se stvorili ljudi koji su svojevoljno odlučili da pomognu, uplaćuju novac, biće to sigurno i značajan iznos koji će nam pomoći da sredimo stan i zahvalio bi se svima njima. Ovim putem ih pozivam da pomognu i ostalima kojima je pomoć potrebna, a i ja ću, kao što sam i do sad – zaključuje Uroš i dodaje da je u celoj priči najvažnije da niko nije stradao, te da se sve može nadoknaditi i prežaliti, osim ljudskih života.Srećom, ovde su svi sačuvani.

Blic

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here