U svim zemunskim školama 27. januara svečano je proslavljena školska slava Sveti Sava uz prisustvo rukovodstva Gradske opštine Zemun. Predsednik Gradske opštine Zemun prisustvovao je školskoj priredbi u OŠ ”Svetislav Golubović Mitraljeta” i zajedno sa sveštenstvom i direktorom presekli su slavski kolač u prostoriji predviđenoj za biblioteku.
Tom prilikom, predsednik Kovačević je uputio čestitku učenicima i prosvetnim radnicima sa željom da imaju uspeha u radu i školovanju, a Opština će biti i dalje potpora u obezbeđivanju što boljih uslova u njihovom razvoju i usavršavanju obrazovnog sistema.
Svi su izrazili želju i nadu da će sledeći Savindan proslaviti u rekonstruisanoj i opremljenoj školskoj zgradi. Zamenik predsednika Gradske opštine Zemun Žarko Dronjak prisustvovao je svetosavskoj akademiji u OŠ ”Boško Palkovljević Pinki”, koja je održana svečanoj sali Kulturnog centra Batajnice.
Zemun neguje dugu i bogatu tradiciju školstva od početka 18. veka, i danas je važan vaspitno-obrazovni centar sa mrežom osnovnih i srednjih škola, visokim školama, Poljoprivrednim fakultetom i Policijsko-kriminalističkim univerzitetom.
Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je u Zemunu 1812. godine, odakle se brzo proširila na sve srpske zemlje, a himnu Svetom Savi prvi put 1839. godine u Segedinu izveo je lokalni crkveni hor.
Savindan je za školsku slavu proglašen u januaru 1840. godine, u tadašnjoj Kneževini Srbiji.
U svojoj knjizi ”Sveti Sava” iz 1934. godine Miloš Crnjanski piše: ”…Među prvima, zabeleženo je tako da je u Zemunu, početkom 19. veka, protojerej Jefta Ivanović imao već redovan plan i program svetosavske proslave. Još iz godine 1812. imamo pravila zemunske škole u kojima se određuje da 14. januar pripada ‘proslavi prosvetitelja serpskog svjatago Savi’ i da toga dana ima da se drži ‘školsko toržestvo’. Proslava Svetog Save već tada ima izrazito školski karakter, a nikako neku tendenciju verskog prozelitizma. U zemunskim pravilima izričito se veli da proslava treba, uglavnom, da je ‘na polzu prosveštenija’.”
Od 1835. godine služba Svetom Savi i proslava u Knjaževini Srbiji uređena je naredbom kneza Miloša.
Himna Svetom Savi je najverovatnije ispevana u Fruškogorskim manastirima i postala obavezni deo proslave.
Sveti Sava prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve i patron školstva, uvek je za srpski narod bio svetionik ka kome se okretao, hodeći putem svetosavlja i napredujući u znanju, čestitosti i slozi.
