Pre 188 godina, 17.januara 1834. izašao je iz štampe prvi broj ”Novina serbskih”, koje je u narednih 11 meseci uređivao knjažev sekretar, pisac Sretenjskog ustava, otac srpske štampe i državnosti, ministar i diplomata, rođen u Zemunu, Dimitrije Davidović.U prvo vreme su novine izlazile jednom nedeljno radi prosvećivanja i upoznavanja sa kulturom Srba u otomanskoj Kneževini Srbiji, preživele su Kraljevinu Srbiju, izdavane čak i na Krfu, a posle 1918. godine pod Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca utopile se u dnevne ”Službene novine” i naredne prestale da izlaze.
Duže od dve godine se Davidović trudio da od knjaza Miloša Obrenovića dobije dozvolu i najzad je svoje progresivne ideje pretočio u nedeljnik, štampan u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i čak na Krfu. Novina je za to vreme bila moderna i informativna, objavljivala ukaze, propise, oglase i obaveštenja važna za javnost, prodavala se putem pretplate, obavezne za državna činvništva, kao i građanstvo.Vrlo brzo Davidoviću, slobodumnog, razigranog pera, knjaz postavlja za cenzora ministra pravde i prosvete Lazara Todorovića, a od decembra iste 1834. godine i zamenu na mestu glavnog urednika.Slično kao sa demokratskim Sretenjskim ustavom Kneževine Srbije, koji je sačinio Davidović, knjaz ga potpisao 15. februara 1835, a povukao posle svega 55 dana važenja, a njegovog pisca uhlebio u Smederevu…Prve srpske novine ”Novine serbske” izlaziće, međutim, mnogo duže, 85 godina i na kraju kao dnevni list ”Službene novine” prestati da izlaze 1919.
