Tog 14. marta 2021. preminuo je ruski dobrovoljac Albert Andrejev
Pre tri godine od posledica korona virusa preminuo je u bolnici u Batajnici , legendarni ruski dobrovoljac, koji se tokom 1999. godine borio rame uz rame sa srpskim vojnicima na Kosovu i Metohiji, protiv terorista iz UCK i NATO zlikovaca.
Albert je bio snajperista u 549. motorizovanoj brigadi, sa sedištem u Prizrenu, koja je bila pod komandom generala Božidara Đelića. Posebno je zapamćen njegov podvig kada je 5. maja 1999. godine u selu Budakovo, kod Suve Reke, pogođen u oko i rame, ali je nastavio da se bori.
Tog 5. maja kod Suve Reke pogođen sam u oko… Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao i tada sam dobio i drugi metak u ruku. Bio sam svestan da ako ostanem da sedim, više neću moći da se podignem. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu, iz jednog auta u drugi, pa do bolnice – pričao je Andijev za Kurir.
Prvobitno je lečen u Kliničkom centru u Prištini, gde su o njemu vodile računa i žene iz Kola srpskih sestara. Izašao je bez dopusta lekara i pošao na položaj, ali je naišao na saborce iz jedinice, koji su ga odveli u Beograd na VMA, na lečenje.
I lekari su bili deo odbrane ove zemlje, vraćali su nas borce u život. Nisam mogao da ležim u krevetu dok se moji bore. Ginulo se… Pronalazili smo tela poginulih saboraca. Bilo je teško. Borci su plakali, jer niko nije od gvožđa. I ja sam plakao krišom. Bilo je i onih kojima nismo videli suze, ali bolje suze nego suvi plač. Takvog čoveka si morao da zagrliš, bili smo jedni drugima podrška. Na ratištu se ne pobeđuje samo raketama, minama, granatama i mecima, dobra reč mnogo vredi – rekao je on tada u intervjuu za naš list.
