Zakon predviđa dve muzejske celine, jednu posvećenu prvoj fazi logora, odnosno jevrejskom logoru Zemun, i drugu posvećenu prihvatnom logoru u kojem su većinu činili Srbi
Memorijalni centar Staro sajmište bi ove godine mogao da dočeka i prve objekte. Radovi će početi od centralne kule nekadašnjeg sajma, javlja RTS.
Među malobrojnim svedocima zločina na novobeogradsoj obali Save je Ester Bajer. Rođena je u logoru koji je preživela zahvaljujući stricu, koji je radio u logorskoj bolnici i uspeo da je prokrijumčari u kutiji cipela.
U sedmom mesecu me je rodila sa 900 grama, svi su se okupili oko nje, sreća što je bila noć, dva sata ujutru, svi spavaju, svi su se skupili da se to ne čuje – priča Ester Bajer.
Logor prvobitno nije bio planiran za likvidacije, ali je smrt na Starom sajmištu bila prisutna.
Usled loših uslova, posebno nezapamćeno oštre zime, reka je bila zaleđena, ljudi su dovedeni u hladne prostorije, hranjeni su slabo, nisu mogli da ponesu tople stvari – ukazuje istoričar Rade Ristanović.
Istoričar Milan Koljanin navodi da je Staro sajmište bilo mesto mučenja, ljudi su ubijani batinama, iscrpljeni su bili, odvođeni u mađarski paviljon, gde su ubijani hladnim oružjem.
Pre dve godine donet je dugo čekani zakon o Memorijalnom centru Staro sajmište, ove godine izabrano je rukovodstvo koje uskoro najavljuje i prve vidljive poteze. Zakon predviđa dve muzejske celine, jednu posvećenu prvoj fazi logora, odnosno jevrejskom logoru Zemun, i drugu posvećenu prihvatnom logoru u kojem su većinu činili Srbi.
– Jedan će biti u Spasićevom, drugi u italijanskom paviljonu. Prva zgrada s kojom počinjemo je centralna kula, gde treba da se smeste kancelarije Memorijalnog centra u jedan deo, a drugi deo da bude prostor za izložbe, za edukacione namene – kaže Krinka Vidaković Petrov, v. d. direktorka Memorijalnog centra Staro sajmište.
Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida kaće da je ovo potrebno, pre svega zbog nas, ali i zbog onih koji tek treba da budu rođeni.
– Da naše žrtve ne negiramo, da ih ne obesmišljavamo i da njihova grobna mesta čuvamo dostojanstveno – naglašava Dejan Ristić.
Pre svega toga sledi rešavanje imovinsko-pravnih odnosa za prostor koji bi trebalo da preuzme Memorijalni centar. Dok se to čeka, Memorijalni centar dobiće sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru i pokušajima da se on sačuva od zaborava.
