I Zemun je imao ulicu „crvenih fenjera“, EVO GDE SE NALAZILA!

Bila je to jedna od pet kuća sa “crvenim fenjerima” u Zemunu, tada Ribarskoj ulici, današnjoj Fruškogorskoj – zvali su je Matina i bila je najpoznatija.

Bilo je to vreme odmah posle Prvog svetskog rata, a po izgledu, atmosferi i “ponudi” nije zaostajala za onim mnogo poznatijim u evropskim prestonicama. Zemunski crveni fenjeri brzo su se preselili na desnu savsku obalu, u Beograd, piše 011.info.

Do 1918. godine, završetka rata Beograd i Zemun “gledali su se preko nišana”. Pripadali su dvema suprostavljenim državama. Običan narod sasvim suprotno, sarađivao je, družio se.

Elem od te 1918, Zemun i Beograd behu u jednoj državi, a od 1934. godine postadoše “jedno”. Taj suživot gradova, prilagođavanje u jedinstven pravni i državni sistem dao je “vetar u leđa” zemunskim javnim kućama.

Mušterije iz Beograda su lađama svakodnevno pristizale, a crveni fenjeri su bili znak dobrodošlice za sve željne zabave, one intimnije sa damama spremnim da tu zabavu pruže.

Evropska atmosfera Ribarske ulice

Ribarska ulice, imenom obična, ali nadaleko čuvena po bordelima.

Ulica koja je pominjana u muškim razgovorima toga vremena, kao mesto uživanja, razvrata i bluda. Mušterije je čekala atmosfera dobrodošlice koja je opisivina u mnogim filmskim ostvarenjima. Obavezna opuštajuća muzika, gde pijanista sa obaveznom čašom pića i cigaretom u ustima prebira preko klavirskih dirki, pomalo nezainteresovanog pogleda.

Posetilac, mušterija odmah bi bio dočekan od nasmejane i srdačne “domaćice”, ponuđen nekim pićem. Kroz oblak duvanskog dima zagledale su se devojke, počinjali razgovori. Bolje upoznavanje nastavljano je po sobama. Za onu iskusniju gospodu, posete “kući ljubavi” bile su razonoda. Za one mlađe, polaganje, kako se kaže, ispita zrelosti, noći za pamćenje koje će se sećati do kraja života. I svi su se oni mogli naći zajedno na jednom mestu, sem oficira. Oficiri su imali svoju zasebnu kuću, rezervisanu samo za njih. Od pet kuća ljubavi, najpoznatija je bila Matina.

Poznavaoci ovih davnih zemunskih “prilika” kazuju da je priča o zemunskim crvenim fenjerima zabeležena u jednoj staroj knjizi sa sramežljivo navedenim uspomenama. Iz Ribarske ulice, “crveni fenjeri” su se preselili u Beograd i primili su se po celom gradu. Zasijali su “duž Ulice cara Dušana, na Vračaru pa i Terazijama”, piše 011.info.

Tagovi:

Pročitajte još: