Branko Rajić, trpi maltretiranja i ponižavanja svakog dana, godinama unazad.
On je s voditeljkom jutarnjeg programa Redakcija gledaocima Kurir televizije ispričao kroz kakvu torturu prolazi.
– Reč je o tome da sam ja, eto, tim nekim mojim nesrećnim ekonomskim okolnostima, dospeo da potražim taj socijalni stan. Dobio sam stan u Zemun polju, u potkrovlju. Međutim, ja zbog svoje situacije nisam ništa mogao da uzmem, priuštio sam krevet u koji ću leći, šporet i frižider, koje su mi kupili prijatelji – počeo je svoju priču Branko Rajić.
– Živeo sam povučeno, bukvalno se nikom nisam zamerio, gotovo da se nikom nisam ni javljao, pa sam bio iznenađen kad sam se našao u takvom okruženju. Izađem iz stana, najčešće oko 2-3 sata po podne ako mi treba nešto da pojedem. I oni su uvek ispred zgrade, deca su u pitanju. Idu za mnom i gađaju me, šutiraju loptu u mene. Ne mogu se vratiti na miru. Izađem oko 6-7 sati, opet isto, čak im se pridruže i neki ljudi iz kladionice. Ne mogu da se vratim kući od njihovog šutiranja – nastavlja Branko.
Prisetio se i kad su mu upali u stan, dok je boravio napolju.
– Pokušali su da me napadnu i u stanu, upali su mi dok nisam bio tu. Uveče se vraćam oko ponoći. I ja nalazim tamo dve osobe, jednu stariju i jednu mlađu. U mom stanu, na krevetu mom, na kauču, valjaju se i ispijaju konzerve po krevetu Prijavio sam slučaj i došla policija. Ja im kažem da ja ne znam ime tog čoveka, ali da ga poznajem iz komšiluka. I to je to, slučaj je zatvoren.
