Prva asocijacija kada se pomene Zemun?
Munze Konza. Šalim se, ali stvarno volim što sam iz Zemuna.
Zemun, prva misao je “dom”, detinjstvo, odrastanje, uspomene, šetnja uz Dunav, gledanje zalaska sunca na Gardošu…
Moj Zemun je za mene mesto gde se osećam sigurno, mirno i ispunjeno. Što bi rekao David Albahari: ‘’Nema mesta na svetu u kojem se tako dobro osećam kao u Zemunu’’.
Šta te najviše veže za Zemun?
Pre svega porodica, prijatelji, moji dragi ljudi, moj grad…
Neko vreme sam živela van Srbije, ali nigde nisam osećala da tu pripadam. Daleko od svojih ljudi podsećanje na uspomene i lepe momente u svom gradu dobijaju posebnu vrednost.
Ono što čini Zemun jedinstvenim jesu ljudi sa svojom energijom i šarmom. Sa razlogom se kaže da su Zemunci posebni ljudi.
Omiljeno mesto u Zemunu?
Zemun je bogat mestima koja imaju dušu, ušuškanim ulicama, porodičnom atmosferom, parkićima i sportskim terenima.
Idući stepenicama slavnih Zemunaca dolazite do parka na Kalvariji i mog omiljenog mesta. Tu je vidikovac sa pogledom na Donji grad, gde smo kao klinci sedeli na klupici. Posmatrali smo grad kako živi i maštali o našoj budućnosti.
Nebitno da li sam dobro ili lose, volim da prošetam do vidikovca, sednem na klupicu i prisetim se male napasti (mene) koja neumorno trči ovim parkićem. To mesto budi u meni lepe uspomene i sećanje na trenutke, kad sam obećala sebi da ću ispuniti svoje snove. Lepo je ponekad zastati, osvrnuti se i uživati u ostvarenim željama. 
U kom kraju ste odrasli i kakve su vam uspomene na taj period?
Odrasla sam na Kalvariji. Tu sam išla u vrtić, osnovnu školu, tu su moji prvi koraci, prijateljstva, osmesi, simpatije… Bilo je lepo odrastati u Zemunu. Imala sam veoma srećno i bezbrižno detinjstvo. Lepo smo se družili, sankali na Jelovcu, šetali po Zemunskom keju, leto provodili na Lidu i otkrivali nova interesantna mesta po Zemunu.
Roditelji, koji su takođe zaljubljenici u Zemun, su nam pružili veliku ljubav, pažnju i podršku. Trudili su se da naučimo pravu vrednost i značaj porodice. Mama nas je učila da budemo tim koji će sve prevazići. Nazivali smo se musketarima, jedan za sve, svi za jednoga.
Sad kad pomislim koliko je to davno bilo i kako su godine proletele, osetim zahvalnost na tako ispunjenom detinjstvu, porodici i dobrim prijateljima.
Šta te je inspirisalo da sedneš u auto i staviš kacigu?
Automobili su bili sastavni deo mog detinjstva, jer su tata i brat bili pravi petrolheadi. Sećam se situacije kada je tata kupio Hondu CRX i ubeđivao mamu da je to pravi porodični auto. Iskreno, u njega nismo mogli da sednemo brat i ja, a kamoli kofer da stane.
Moj brat je oduvek želeo da ima sestru iz samo jednog razloga, sestra će se igrati lutkicama i neće dirati njegove autiće. Međutim, dobio je mene koja sam se igrala njegovim automobilima i igrala fudbal sa njegovim društvom.
Oduvek je postojala u meni zaluđenost prema kolima i da jednog dana sednem za volan i trkam se. Ta ideja mi je u jednom momentu delovala nemoguće jer je to više muški sport. U tom periodu sam bila više okrenuta karijeri u modelingu i studiranju.
Kad je brat počeo da se trka i vodi auto vlog na youtube kanalu, došla je i prilika za ostvarenje snova jedne male Tijane. Uz brata i njegovu podršku imala sam priliku da uđem u auto svet, vozim razna super kola i osetim adrenalin na stazi. 
Tad sam bila sigurna da ću u jednom momentu da sednem u kola, stavim kacigu i gas. Međutim, ovaj sport zahteva dosta vremena, truda i novca, tako da je taj momenat došao malo kasnije. Izgleda da snovi ipak postaju stvarnost.
Ponela si titulu najlepše Beograđanke za 2016. Godine, da li modeling i trke idu zajedno ?
Definitivno ne. Spoj nespojivog.
Titula za miss Beograda i takmicenje za miss Srbije je bilo nešto da zaokruži moju karijeru modelinga. Zapravo modelingom sam se počela baviti iz ljubavi prema putovanjima. Na taj način bih upoznala običaje, tradiciju i kulturu zemlje u kojoj bih radila. U početku sam imala ugovore u Austriji, Italiji, Francuskoj, Grčkoj, Turskoj… Posle sam otišla u Aziju, a izdvojila bih život i rad u Indiji. To je za mene bio drugi svet, druga kultura, druga planeta. Radila sam revije i kampanje poznatih dizajnera, bila zaštitno lice poznatih brendova i oprobala se u glumi u Bolivudu. Izdvojila bih predstavljanje naše države u rezidenciji srpske ambasade u Parizu kroz događaj Dani jorgovana.
Vremenom mi je odvojenost od porodice i prijatelja postajala sve teža. Imala sam lepu i uspešnu karijeru u modelingu, a u momentu kad sam imala priliku za još veće ugovore, odlučila sam da se vratim u svoj Zemun.
Modeling mi je doneo dosta lepih putovanja, uspomena, iskustava i novih prijatelja iz raznih delova sveta. Smatrala sam da je došlo vreme da se vratim i posvetim porodičnom biznisu i provedem više vremena sa dragim ljudima.
Jedno lepo poglavlje u mom životu i ispunjeni snovi.
Kakav je osećaj za volanom i biti jedina dama na trci na aerodromu Ponikve?
Hm… automobili , trke, staza, vreo asflat i miris spaljenih guma. Neko bi rekao šta tu ima lepo. Ima, snovi jedne klinke koja je odrasla u porodici gde se automobili vole.
Ponikve, trke ubrzanja i osvojeno treće mesto. Sreća, oduševljenje, suze i još jedan san.
Taj dan mi je bio jedan od najlepših i najluđih dana u životu. Brat je vozio stazu na Grobniku, a u isto vreme su se održavale trke na Ponikvama. Kako sam već rekla, brat ima youtube kanal, tako da mu i ja povremeno pomažem oko snimanja. Trke u Srbiji se nisu održavale duži period, a plan je bio da samo ispratim događaj, a ne i da osvojim pehar.
Nalet adrenalina, tenzija, napetost, paljenje semafora… prosto ne možete da izdržite da se u vama ne probudi taj takmičarski duh. Podrška i pomoć je došla od svih vozača na stazi i mog racing tima (drug Uroš ). Dosta su mi pomogli sa savetima kako da poboljšam start, kako da ne budem sporija od protivnika, a opet dovoljno brza i pobedim u klasi koju vozim.
Trke ubrzanja na 402m zahtevaju mnogo kalkulacije i planiranja kako da za tih 13sekundi izvučete maksmimum iz kola. Tako da ćete na drag race videti dosta programera koji hakuju sopstvena kola i razvijaju formule odnosa etanola i goriva.
Primetila sam da je sada sve više devojaka na trkama i možda je došlo vreme da osnujemo svoj ženski racing team.
Kakvi su ti dalji planovi?
Trenutno sam fokusirana na razvoj porodičnog biznisa i usavršavanje u digitalnom marketingu. Naravno da su prisutni i planovi za trke, kao i akcija odlaska kolima na drugi kontinent. To bi bio idealan spoj moje dve velike ljubavi, a to su automobili i putovanja.
Život je jedan i ne dozvolite da proleti, a da niste ostvarili i svoje najmanje snove.
