Prvo gimnastičko društvo Soko u Zemunu osnovano je 1895.godine, na inicijativu Maksa Štajnlehnera. On je bio student tehnike iz Beograda, tada u emigraciji u Zemunu. Njegovi rođaci bili su članovi ”Dušana Silnog” u Beogradu.
Osnovao je društvo zajedno sa omladinom, posebno akademskom, u kome je bilo okupljeno svo građanstvo, a naročito školska omladina koja je vežbala. Predsednik društva bio je lekar dr Sava Nedeljković a potpredsednik Veljko Petrović, učitelj srpske veroispovedne škole.
Vežbali su na ”Markovićevom placu” u Glavnoj ulici. Podigli su drvenu konstrukciju za karike. Društvo je obustavilo rad.
Nastavnik gimnastike u Zemunskoj realci, Đorđe Gavrilović obnovio je rad društva pod nazivom ”Zemunski Soko” 1897. godine.
Društvo je vežbalo u hotelu Central. Sudelovalo je u proslavi 30 godišnjice ”Dušana Silnog” u Beogradu. Odelo je bilo građansko sa društvenom oznakom crvenom vrpcom sa natpisom zlatnim slovima latinicom ”Zemunski Soko”. Društvo je ubrzo prestalo sa radom. (1)
Kada je 1903. stupio na presto Srbije kralj Petar, unuk Karađorđa, za srpski narod s druge strane Save, Drine i Dunava bilo je to podstrek na snažnije buđenje nacionalne svesti. Beograd je postao uzdanica Srbima na jugu, severu i zapadu. Obodren osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima, mladi profesor realne gimnazije Đorđe Gavrilović pokrenuo je inicijativu za osnivanjem sokola u Zemunu.
U Zemunskoj štedionici održana je 11.4.1905. prva konferencija viđenijih Srba. Bili su prisutni dr Sava Nedeljković, lekar; dr Petar Marković, advokat; dr Dane Trbojević, profesor; Ljubo Mrđenović, profesor; …. . Na konferenciji je doneta odluka da se 24 aprila 1905. sazove osnivačka skupština. Skupština je održana u prostorijama Srpske pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu 25 lica. Izabrana je prva uprava, sa dr Vladom Nikolićem kao starešinom. (2)
Na Drugom sokolskom sletu u Ravanici 1906. učestvovao je Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova. (3)
Odmah na početku Prvog svetskog rata Srpski soko je bio raspušten, a Hrvatski soko je prestao da radi.
U Prvom svetskom ratu sokoli su prelazili u tabor saveznika.
Kada je Srpska vojska prešla u svom nadiranju u Srem, sokoli su prvi dočekali oslobodilačku vojsku, i s njima u trijumfu proveli celo vreme njihovog boravka u Zemunu. To su neki platili glavom, a neki su prešli sa srpskom vojskom u Beograd, deleći njenu sudbinu.
Sokoli su takođe bili među prvima koji su dočekali srpsku vojsku, kad je 5 novembra 1918, prešla u Zemun. Posle 1919. za prvog starešinu izabran je dr Sava Nedeljković. Kad je posle godinu dana zahvalio na položaju, izabran je Branko Živković. Sokoli, dotada rušitelji tuđinske vlasti, pretvorili su se u graditelje svoje slobodne države, njene čuvara i vaspitače omladine. Zahvaljujući sokolskom radu broj članova sokola rastao je među omladinom osnovnih i srednjih škola. Zbog porasta broja članova prostorije osnovne škole ”Kraljević Tomislav” postale su tesne, pa je trebalo, s jedne strane graditi sokolski dom, a sa druge osnivati novo društvo. Podignut je ”Narodni dom Kralja Aleksandra”, i osnovano je novo društvo u Gornjem gradu.
Prva misao da se osnuje Rusko sokolsko društvo nastalo je među ruskim izbeglicama u Zemunu. Obratili su se za pomoć zemunskim sokolima. (4) U Zemunu su nastavili rad Feodor Gopurenko, Ivan Mitrohin i I. Maksutov. Prva dvojica su bili prednjaci Tifliskog sokolskog društva i nastavili su da rade u zemunskom sokolskom društvu. Njihovim zalaganjem dobilo je zemunsko društvo na Sletu u Osijeku dve diplome i to jednu za muškarce a drugu za žene.(5)
U zemunskom sokolu slepi kapetan Lujo Lovrić održao je predavanje o junaštvu Karađorđevića. Dvorana je bila puna građana i sokola. (6)
Drugi slet Sokolske župe Beograd održan je u Zemunu 23. maja 1926. na igralištu ”Zemunskog akademskog sportskog kluba”, kao smotra članstva župe pred odlazak na VIII svesokolski slet u Pragu.
Sletu je predhodila župska akademija 22 maja 1926. u Beogradu u Manježu. U programu akademije učestvovala su društva župe Beograd. Istaklo se društvo Mitrovica nastupom ženske dece, zatim zemunski sokoli, pa loznički naraštaj. Nastupile su ruske sokolice u prostim vežbama. Ceo Zemun bio je iskićen zastavama, da pozdravi sokole beogradske župe. Uz sokole svrstala se vojska i mornari. Dolazak dvorskog motornog čamca pozdravljen je pucanjem iz topova. Na sletu je osvećena zastava Sokolskog društva Zemun, kojoj je kumovao prestolonaslednik Petar preko svog izaslanika admirala Dragutina Price. Pošto je admiral pregledao sve čete, povorka je krenula u grad. Osvećenje je izvršeno na Jugoslovenskom trgu, a zatim je povorka sa vojnom muzikom na čelu prošla gradom. Osvećenje je bilo povod za manifestacije kralju, Otadžbini, prestolonasledniku i sokolstvu. Prvi klinac ukucao je admiral Prica u ime prestolonaslednika, drugi čehoslovački poslanik, zatim patrijarh Dimitrije, … . Svečanost je bila praćena gruvanjem topova. Bio je defile pred admiralom, a u podne banket. Posle podne održana je javna vežba. Učestvovali su sokoli i sokolice iz Zemuna, Beograda, Pančeva, Vršca, Šapca, Kragujevca, Požarevca, Smedereva, Stare Pazove i mornari. Bilo je prisutno nekoliko hiljada stanovnika. (7)
Na sletu u Zemunu iz Sokolskog društva Stara Pazova učestvovalo je 10 članova, 3 članice, 15 muških naraštajaca, 8 ženske dece, 16 muške i 2 naraštajke. Sokolsko društvo u Zemunu učestvovalo je i u proslavama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo Stara Pazova je na Vidovdan priredilo na letnjem vežbalištu pred sokolskim domom, javnu vežbu uz učešće sokola iz Zemuna. (8)
Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo je 19. juna 1927-e 20 godina od svog osnivanja.
Sokoli iz Stare Pazove kao i iz Novih Karlovaca, sastali su se ujutro u sokolani i sa zastavama krenuli na stanicu, gde su dočekali sokole i sokolice iz Beograda, Zemuna, Sremske Mitrovice, Sr. Karlovaca i Petrovca. Proslavi su prisustvovala sokolska društva Beograd I, Zemun, Sremska Mitrovica i Novi Karlovci. (9)
Sokolsko društvo u Sremskoj Mitrovici proslavilo je 14. septembra 1930. Legetski praznik. Na svečanom pomenu kod spomenika na polju Legetu pored starešinstva Sokolskog društva Sremska Mitrovica prisustvovali su delegati Župe Beograd i okolnih društava: Rume, Stare Pazove i Zemuna.
Na pomenu su bile hiljade stanovnika okolnih sela. Pomen je održao episkop karlovački Irinej, koji je nakon pomena govorio o izginulim timočkim junacima. Posle pomena održana je javna vežba. Prvo su nastupila muška deca pa ženska deca sa sletskim vežbama. Za njima muški pa ženski naraštaj sa svojim sletskim vežbama. Peta tačka programa bila je vežba muške dece domaćeg društva sa pevanjem. Vežbe i reči sastavio je prema pesmi ”Oj, Dušane, tebe vojska zove” Slavko Stajić. Vežbe su bile simbolične i završavale su se himnom.
Zatim su nastupila ženska deca sa obručima, pa vežbe na spravama. Posle odmora nastupio je odred Nikinci Sokolskog društva Ruma sa vežbama Ivana Šobe.
Ruma i Nikinci nastupali su sa Jegerovim prostim vežbama.
U zajedničkim tačkama svih kategorija, pored sokola iz Sremske Mitrovice, nastupala su sokolska društva Ruma sa svojim odsekom iz Nikinaca, Stara Pazova i Zemun. (10)
U Upravi Sokolskog društva Zemun 1928. bili su Starešina Branko Živković, načelnik Josip Bogner, načelnica Jovanka Pajičeva, sekretar Jovan Stanković, predavač Grga Brigljević.
Bilo je 234 člana, 72 članice, vežbača 96, vežbačica 37, muškog naraštaja 83, ženskog naraštaja 64, muške dece 290, ženske dece 320, članova u odori 16. Radili su u školi, održavali javne vežbe, bilo je devet saradnika, prednjaka 18, knjižnica je imala 250 primeraka.
Odsek Batajnica, koji je kasnije postao društvo, osnovan je 1927. godine Predsednik Milivoj Popović, načelnik Jovan Stanković, načelnica Melanija Žakulova, sekretar Pavle Ugarković. Predavač je bila Melanija Žakulova. Bilo je članova 37, članica 12, vežbača 20, vežbačica devet, muškog naraštaja sedam, ženskog naraštaja 12, muške dece 35, ženske dece 42, članova u odori – četvoro. Radili su u školi i organizovali javne vežbe, saradnika je bilo četvoro, prednjaka dvoje.
Ruski soko u Zemunu : Starešina V. Poljanski, načelnik P. Rudnik. (11)
Ruski odsek Sokolskog društva u Zemunu priredio je svoje poselo sa vežbama 25. avgusta 1925. u Beogradskoj sokolani na Zvezdari. U Glasniku Beogradske sokolske župe ”Soko Dušana Silnog” istaknuto je: ”Program je bio raznovrstan, gde su braća Rusi mogli da pokažu, da iako su daleko od svoje domovine, ipak se trude, da i u sokolskom pogledu idu ruku pod ruku sa nama i da svojoj omladini, još iz najranijeg detinjstva usađuju sokolsku ideju u njihove mlade duše.” (12)
Ruski soko u Zemunu osnovan je juna 1922. Bio je kulturno središte ruske izbegličke zajednice u Zemunu. U društvu je 1930. bilo 99 članova, 13 naraštajaca i 36 dece. Redovno je isticalo zidne novine, povremeno je izdavalo svoj list, kao i nekoliko stručnih knjižnica, dopisnica i slično. Društvo je imalo sopstvenu knjižnicu smeštenu u suterenu Srpskog doma. Posedovalo je oko 2.900 knjiga, kojima su se služili svi Rusi u Zemunu. Organizovalo je zabave i predavanja, povodom stogodišnjice Puškinove smrti održalo je svečanu sednicu sa predavanjem, deklamacijom i koncertom. Obeležavani su i drugi značajni datumi iz povesti ruskog naroda.
Društvo je emitovalo srebrni spomen prsten s natpisom ”Pamti Rusiju”. Društvena zastava osvećena je u Dečačkoj školi, a prisustvovali su zemunski gradonačelnik dr Đorić, general Milan Vuković, izaslanik ministra vojske i mornarice i komandant Konjičke škole, više jugoslovenskih i ruskih generala i druge ugledne ličnosti. Zastava je predata zastavniku Drejlingu (13).
Redovno su održavane ruske javne vežbe i akademije, od kojih je posebno bila svečana akademija održana 7 marta 1937, povodom petnaestogodišnjeg jubileja društva. Svečana akademija održana je u Domu Kralja Aleksandra I u Zemunu pod pokroviteljstvom kneginje Olge. Starešina društva Vladimir Nikolajevič Poljanski zahvalio se darodavcu društvene zastave kneginji Olgi (14).
Sokolsko društvo Zemun i Zemun I, Hrvatsko pevačko društvo ”Tomislav”, Srpska zanatlijska pevačka i prosvetna zadruga, Jugoslovensko akademsko pevačko društvo zajedno sa đačkim pevačkim zborom i Orkestar Muške gimnazije u Zemunu priredili su povodom polugodišnjice smrti kralja Aleksandra 9 aprila 1935. komemorativni koncert u dvorani Narodnog doma kralja Aleksandra u Zemunu. Velika sala doma bila je dupke puna sokola i građana Zemuna.
Prvu tačku ”Svjati Bože” od Hristića pevali su zajedno mešoviti hor Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva i Srpske zanatlijske pevačke i prosvetne zadruge pod upravom Luke Gavrilovića.
Profesor Juraj Peričić održao je komemorativni govor.
Mešoviti hor Srpske zanatlijske pevačke i prosvetne zadruge pevao je ”So svjatimi”. Orkestar Muzičkog društva pod upravom Davidenka izveo je ”Ozina smrt” od Griga. Mešoviti hor Državne gimnazije, uz pratnju orkestra gimnazije pod upravom prof. i člana sokola Pleštića pevao je ”Kolj Slavljen” od Bortnjanskog.
Akademsko pevačko društvo i Srpska zanatlijska pevačka i prosvetna zadruga pod upravom Gavrilovića pevali su ”Njest Svjat” od Mokranjca.
Hor Hrvatskog pjevačkog društva ”Tomislav” pod upravom Grinkova pevao je ”Veruju” od Maca.
Poslednju, osmu tačku programa, ”Čuvaćemo Jugoslaviju” (živu sliku) izveli su sokoli iz Zemuna. (15)
Sokolsko društvo Zemun-Matica organizovalo je sokolska taborovanja pod šatorima na moru u Makarskoj, Aleksandrovu i Orebiću i nabavku sportskih čamaca pomoću kojih se počeo razvijati sport na vodi. (16)
U Makarskoj sokolska društva su letovala pod šatorima sa nazivima Tirš, Zamojski i Živković. Uz tabor je bila plaža i šuma. (17) Društvo je imalo 31. 12. 1936. 347 članova, 227 naraštajaca i 204 dece, ukupno 778. (18)
Imalo je 31.12.1938. 446 članova, 216 naraštaja i 249 dece, ukupno 911 pripadnika.
Odsek sokola osnovan je 1929. u Domu slepih za Gornji grad i Aleksandrovo. Odsek je radio pod nadzorom društva Zemun-Matica. Prerastao je u Sokolsko društvo Zemun I 1934. godine.
Društvo je radilo u zgradi osnovne škole ”Kralj Aleksandar I”. (19) Imalo je 31. 12. 1936. 154 člana, 32 naraštajca i 110 dece, ukupno 296 pripadnika. (20)
A 31.12.1938. imalo je 149 članova, 52 naraštajca i 67 dece. Ukupno je imalo 1938. godine 268 pripadnika.
Sokolska društva Zemun Matica i Zemun I proslavila su Dan Ujedinjenja 1936. godine u svojim sokolskim domovima svečanim akademijama telesnog vežbanja. (21)
Starešina Sokolskog društva Zemun-Matica Branko Živković umro je 5. maja 1937. Pre rata se isticao u u osnivanju sokolskih društava i u nacionalnom, kulturnom i prosvetnom radu zbog čega je za vreme rata bio progonjen i hapšen. Kao profesor u Bakru osnovao je sokolsko društvo i bio biran za starešinu. Krajem rata bio je najaktivniji saradnik Odbora Narodnog veća u Varaždinu. Išao je u prvim redovima sokola da brani Međumurje i Prekomurje od prepada. Posle 1919. postavljen je za direktora gimnazije u Zemunu. Na čelu zemunskih sokola bio je 17 godina. Sokolsko društvo u Zemunu po svom radu, spadalo je među prve u Savezu sokola. Niz godina je bio zamenik starešine Sokolske župe Beograd, od 1929. do 1935. njen starešina. Od 1929. do smrti bio je član starešinstva Saveza sokola gde je vršio dužnost saveznog gospodara. Sve do svoje smrti bio je na čelu i radio u mnogim nacionalnim i kulturno-prosvetnim ustanovama, ne vodeći računa o slobodnom vremenu, zdravlju i žrtvama, ma kolike one bile. Bio je predsednik mesnog odbora Jadranske straže u Zemunu i član Oblasnog odbora u Beogradu. Bio je osnivač i predsednik Jugoslovenskog akademskog pevačkog društva u Zemunu. Odlikovan je ordenima sv. Save IV, III i II stepena, kao i ordenom Jugoslovenske krune IV i III stepena. Sokolsko društvo Zemun Matica otkrilo je spomen-ploču sa njegovim likom i ispisanim rečima: ”Starešina brat Branko Živković zaslužan je za Sokolstvo”. Spomen-ploča je bila izlivena od bronze. Svečanom otkrivanju prisustvovala su mnoga nacionalna, kulturna i prosvetna društva u kojima je Branko Živković sarađivao. Od strane Saveza sokola bili su Paunković i Smiljanić, a od strane ministarstva prosvete M. Vojinović, te delegati župa Beograd, Osijek i Bjelovar i mnogih društava. Govorili su delegati mnogih društava, a neki od njih predali su društvu Zemun Matica spomen diplome.(22)
U utakmicama Sokolske župe Beograd 1937. učestvovali su i ruski sokoli iz Zemuna. U pozorišnoj sali Ruskog doma u Beogradu 20 juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo šest društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj slici apoteoze prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (23)
Savez ruskog Sokolstva održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva. Skupština je održana u pozorišnoj sali Ruskog doma, a prisustvovao je Mitropolit Anastasije, poglavar Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Saveza bugarskih Junaka i mnogih ruskih nacionalnih organizacija. Nakon svečane sednice prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je prikazala život i rad ruskih sokola u toku 15 godina van njihove otadžbine, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta. Naročito je prikazan rad Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a u vezi sa tim izložba Ruskog Sokolskog otseka u Zemunu, koji je izložio istorijat Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, kome je bio osnivač. Na skupštini je bilo 123 delegata i to: iz Jugoslavije, Francuske, Bugarske i Čehoslovačke, a bila su dostavljena punomoćja iz Amerike, Kine, Poljske i Latvije. (24)
U Sokolskom društvu Zemun-Matica uoči dana ujedinjenja 1937. održana je sokolska zabava sa prigodnim programom i igrankom. Naročito zadovoljstvo i aplauz su izazvale igre slovenskih naroda. (25)
Na Balu slovenskih naroda marta 1938. koji je priredila Sokolska župa Beograd u zgradi Sokolskog društva Beograd Matica, dva para ruskih sokola i sokolica iz Zemuna izveli su ”Kozačok”.(26).
Odsek ruskih sokola u Zemunu priredio je akademiju sa raznovrsnim programom 7 juna 1938. (27)
