Kada su srpski knezovi krajem 1803. godine o svojoj nameri da podignu ustanak protiv Turaka pismom pokušali da obaveste austrijskog komandanta u Zemunu majora Pavela Mitezera, presretnuta pošta presudila je najmanje sedamdeset dvojici od njih koji su posečeni 4. februara 1804. Bila je to kap u prepunoj čaši i Prvi srpski ustanak je planuo ranije nego što je planirano, jer je narodni gnev zbog obezglavljivanja knezova, duhovnika i svih viđenijih Srba bio nezadrživ.
Pred nadolazećim vihorom koji se nadnosio nad prestonim Beogradom, Petar Ičko, vešt, obrazovan i imućan trgovac, tumač i otpravnik poslova u osmanskom poslanstvu u Berlinu, sklanja se u pogranični Zemun. Na vest o Prvom srpskom ustanku, on se pridružuje ustanicima i sprijateljuje sa voždom Karađorđem. Poslovičnim talentom za diplomatiju Ičko će pregovore sa Portom krunisati poznatim ”Ičkovim mirom” 1806. godine, kada je Srbija dobila olakšice u plaćanju danka, a sam dogovor implementiran je tek 1815, pobedom u Drugom srpskom ustanku i, posebno, u docnijim međunarodnim pregovorima oko osamostaljenja Srbije.
Sem istorijskih arhiva u kojima se čuva doprinos Petra Ička u oblasti diplomatije tokom 18. veka, o velikom ugledu i poštovanju koji je uživao svedoči i Ičkova kuća na uglu Bežanijske i Svetosavske ulice u Zemunu. U njoj će živeti šest godina, od 1802. do svoje iznenadne i misteriozne smrti 1808, koja ga zatiče na položaju osnivača i prvog predsednika Beogradskog magistrata.
Kuća izgrađena 1793. godine imala je dvostruku namenu: za stanovanje i poslove. Prema Bežanijskoj ulici je dvotraktna sa isturenom natkrovljenom mansardom, pokrivena biber crepom i sa naglašenim odžacima. Sastojala se od podruma, prizemlja i sprata. Stilski pripada prelaznoj etapi od baroka ka klasicizmu i sa pomoćnom zgradom čini kompleks, koji je kategorizovan u kulturno dobro od velikog značaja za grad Beograd.
U prizemlje iz Bežanijske ulice ulazilo se u gostionicu za ljude, konje i zaprežna vozila, koja će kasnije dobiti ime ”Kraljević Marko” – biće jedna od najstarijih kafana u Zemunu, dok je ostatak kuće korišćen za stanovanje.
Ičkova kuća je biser gradske kuće 18. veka i deo jedne od najlepših urbanih celina Vojne granice.
