Da je Jelena Ivanović iz Krćevca kod Topole posle završenog Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, odsek za melioracije zemljišta, našla posao u struci, danas ne bi imala farmu koza i toliko mušterija da čak mora i da im otkazuje porudžbine.
Sve je počelo 2017. godine kupovinom prvih 10 koza sanske rase, a posao se tako brzo razvijao i porudžbine pristizale da se stado proširilo i danas broji 20 koza i jednog jarca. „Kad smo počinjali, prvi put smo se oglasili preko sajta Mali proizvođači hrane u Srbiji, i to je odmah počelo munjevito da se razvija. Sada imam toliko mušterija da u nekim trenucima moram neke da odbijam jer nemam dovoljne količine mleka i sira da im isporučim i da ih sve ispoštujem“, priča Jelena za Kurir Biznis.
Osim Jelene, na farmi radi cela porodica, baba, deda, Jelenin suprug i deca, ali nisu u mogućnosti da prošire stado kako bi zadovoljili potrebe svih mušterija, kako onih koji od njih kupuju od prvog dana, tako i novih, koje se javljaju preko preporuke.
Fotografije možete pogledati klikom na link
Uključena cela porodica
„Deda hrani i poji koze, baba i suprug ih vode na ispašu, a ja muzem i radim sa mlekom, dok sinovi, koji su četvrti i šesti razred, priskaču u pomoć svima po potrebi. Trenutno pomažu dedi da istovari kukuruz. Radi se 24 sata jer, kad imate životinje, nemate ni odmor ni slobodan dan. Deda i baba su slabog zdravlja, suprug radi, a deca su još mala, pa nismo u mogućnosti da proširujemo stado. Loše su i godine, pa je teško obezbediti hranu za stoku, koju sami proizvodimo. Koze su na ispaši dokle god vremenski uslovi to dozvoljavaju. Kad nisu na ispaši, dajemo im livadsko seno, lucerku i zob“, kaže Jelena.
Osim vrhunskog kvaliteta, jedan od razloga zašto Jeleni ne manjka mušterija jeste i taj što mleko i sir od koza sanske rase nemaju šmek, zbog kog ljudi često imaju averziju prema proizvodima od kozjeg mleka.
„Koze najviše imaju mleka od aprila do juna, kada je najveća laktacija i kada ima i dovoljno mleka i dovoljno mušterija. To su kvalitetna grla i muzemo ih dva puta dnevno, a po muži daju od dva do 2,5 litara mleka. Imam kozu koja je davala i tri litra po muži, a ima i onih koje daju svega 1,5 litara. Obrađujem oko 45 litra mleka dnevno. Tokom letnjih meseci posao opada, a u septembru već imamo problem sa isporukom. Mušterije se vrate sa odmora, a koze već tada imaju manje mleka, pa moram neke mušterije da odbijem“, ističe Jelena.
Fotografije možete pogledati klikom na link
Dostava dva puta mesečno
Ona ističe da tokom zime nema prodaje jer sve količine rasproda, a najviše mušterija ima u Beogradu, kojima svakog drugog vikenda isporučuje proizvode.
„Ostalo mi šest kotura kačkavalja i od njih su dva već naručena. Svi proizvodi se traže. Kad nosim porudžbinu u Beograd, svega ima, i mleka, i sira, i surutke, koja se sve više traži. Bila sam počela da pravim i kefir, ali je porudžbina bilo toliko da sam morala da ga izbacim iz ponude jer nisam imala dovoljne količine. Sada ga prodajem samo dvema mušterijama koje naručuju veće količine“, priča Jelena, koja ističe da se od tog posla ne može zaraditi pristojna plata.
„Deda i ja radimo po ceo dan oko koza i, da su to dve dnevnice, to je mala zarada, jer imate i izdatke oko oranja, sejanja i obrade useva koji služe za ishranu stoke. A još gledate u nebo da li će pasti kiša jer sve od toga zavisi“, zaključuje ova vredna žena.
