Najpoznatiji fakultet u Zemunu i jedini koji u ovom delu grada pripada Beogradskom univerzitetu je Poljoprivredni i nalazi se u Zemunskom parku. Nadaleko je poznat jer je još u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bio unikatno osnovan da pokrije baš ovu naučnu oblast, premda se na njemu nekada izučavalo i šumarstvo.
Logično, fakultet se našao u ravnom Sremu, gde se na nekoliko kilometara dalje prostirala nepregledna plodna ravnica, u vreme kada nije bilo fabrika i industrijskih zona u njoj. O tome koliko je jedini zemunski fakultet važan govori istorijat ali i neobična sudbina njegove arhitekture.
Jer, reč je o monumentalnom zdanju svečano otvorenom u decembru 1933. u klasičnom stilu, čiju celinu je potpuno narušila dogradnja fakulteta 1980. godine: nova socrealistička građevina oslanja se na staru i sa njom sada čini gotovo nakaradan spoj dva zdanja fakulteta u krošnjama starog parka.
Velelepna zgrada fakulteta u Zemunu našla se svojevremeno, pre Drugog svetskog rata, i na razglednicama Beograda.
Međutim, možemo primetiti da ta klasicistička zgrada sa starih razglednica izgleda neprepoznatljivo u odnosu na sadašnje stanje.
Usamljena je, nije okružena krošnjama i pažnju ne privlači dogradnja iz osamdesetih, ali kada se uporedi sa današnjicom primećuje se i još jedan krupan detalj: intervencija koja je nastala ubrzo posle Drugog svetskog rata. Na starom zdanju dograđen je prethodno i čitav jedan sprat!
Rodonačelnik poljoprivredne nauke kod nas bio je naš čuveni naučnik Josif Pančić, koji je predavao nauku o zemljodeliju na Velikoj školi u Beogradu.
Međutim, otvaranje Poljoprivrednog fakulteta moralo je da sačeka završetak Prvog svetskog rata. Osnovan je 1919. godine.
Renomirana institucija podučavala je generacije naučnika u oblasti poljoprivrede i šumarstva sve dok se posle 1945. nije osnovao i Šumarski fakultet na Banovom brdu. Danas Poljoprivredni fakultet ima oko 500 zaposlednih i 4.500 studenata.
Inače, prostor na kome se nalazi fakultet, zajedno sa dve osnovne škole, jeste nekadašnji kontumac – prvi bedem odbrane i sanitarna zaštita na ulazu u grad, neka vrsta karantina i punkta kroz koji je u 18. i 19. veku svako morao da prođe.
Kada govorimo o Poljoprivrednom fakultetu, za njegov rad nije značajan samo Zemun, već i Grocka. Naime, veliki deo naučno-istraživačkog i obrazovnog rada vrši se na oglednom dobru Radmilovac, nedaleko od Kaluđerice.
Ovu oazu je 1941. godine studentima poklonio industrijalac Milan Vukićević, a čitavo imanje nosi sećanje na njegovu suprugu Radmilu. Nažalost, nacionalizacija je dovela do toga da posle rata Radmilovcem gazduju državna poljoprivredna preduzeća, ali je 1992. godine vraćen Poljoprivrednom fakultetu.
