Malo je poznato i pada u zaborav da je Kraljevina Jugoslavija imala devet, i slovima: 9 fabrika aeroplana!
Pre tačno 99 godina osnovana je najstarija od njih – Prva srpska fabrika aeroplana ”Živojin Rogožarski” A.D, koja je imala oko hiljadu zaposlenih, izuzetno razvojno odeljenje i u kratkom periodu udesetostručila profit, jer je za oko dve decenije proizvela čak 305 letelica i 15 prototipova vazduhoplova domaće konstrukcije, kao i pet po stranoj licenci.
Iako je ”Rogožarski” prvobitno bila stolarska radionica, vlasnik Živojin je sa svojim iskustvom iz Beča i Budimpešte u oblasti izrade vazduhoplova i stručnim kadrom Kraljevine iz tada modernih vazduhoplovno-konstruktorskih biroa, kojih je bilo više nego u Nemačkoj, zadobio poverenje Privredne komore i povereni su mu poslovi izgradnje aeroplana na javnom konkursu.
Od početnih hangara i alatnice sa 15 zaposlenih, razvoj je diktirao i osnivanje Konstrukcionog biroa u kojem su radili inženjeri Viljem Šuster i Simo Milutinović, te je krajem tridesetih godina broj radnika narastao na blizu hiljadu.
Najslavniji tim inženjera Ljubomir Ilić, Kosta Sivčev i Slobodan Zrnić konstruisali su jedan od najboljih aviona u klasi toga vremena – Rogožarski IK-3, sa boljim performansama od nemačkog Meseršmita.
Školski, trenažni, sportski, hidroavioni, akorbatski ali i borbeni lovci proizvodili su se u ovoj nadaleko čuvenoj industriji. Alatničari su obavljali i zahtevnije opravke vazduhoplova, revizije i izrađivali rezervne delove.
Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. godine Nemci su rekvirirali fabriku i naastavila je da radi za potrebe okupacionih vlasti.
Piloti Jugoslovenske vojske pružili su otpor na nebu upravo superiornim vazduhoplovima ”Rogožarskog”: 6. aprila 1941. godine potporučnik Dušan Boričić je, poletevši za vojnog aerodroma u Zemunu na Rogožarskom IK-3 oborio neprijateljskog Mesršmita i Dorniera Do – 17, kada je i poginuo, braneći nebo prestonice. (Zemun je, inače, tada imao tri aerodroma).
Posle nacionalizacije, 1946. godine sa delom fabrike ”Zmaj” industrija aeroplana je pripojena Državnoj fabrici aviona ”Ikarus”, a u pogonima fabrike „Rogožarski” je1948. formirana Industrija kotrljajućih ležaja – IKL Beograd.
