Pre nego što je električna rasveta postala svakodnevica, Zemun je bio jedan od retkih gradova u ovom delu regiona koji je uveo ulično osvetljenje. U 19. veku, zemunske ulice obasjavali su fenjeri na ulje, što je predstavljalo veliki iskorak u bezbednosti i svakodnevnom životu građana.
Fenjeri su postavljani na najprometnijim tačkama grada – raskrsnicama, trgovima i u blizini važnih objekata. Palili su se u sumrak, a gasili u tačno određenom satu tokom noći, kako bi se štedelo gorivo. Grad je imao posebna lica zadužena za paljenje i održavanje fenjera, koja su svake večeri obilazila ulice.
Uvođenje osvetljenja omogućilo je duže radno vreme radnji i kafana, ali i sigurnije kretanje građana nakon zalaska sunca. Istoričari beleže da je nakon postavljanja fenjera smanjen broj noćnih incidenata i krađa, što je dodatno učvrstilo poverenje građana u gradski red.
Ipak, fenjeri nisu uvek bili pošteđeni nestašluka – lomljenje i gašenje svetiljki bilo je strogo kažnjavano, jer se smatralo narušavanjem javne bezbednosti.
Kasnije su uljani fenjeri zamenjeni gasnom, a potom i električnom rasvetom, ali su upravo ti prvi plamičci označili početak modernog „noćnog života“ u Zemunu.
