U „Večernjim novostima“ je jednom davno S. Janićijević napisao:“Nedaleko od Slankamena na jednom isturenom delu obale, pod krošnjama breza, topola i vrba, smestili su se članovi društva ‘Dunav’ iz Zemuna, pasionirani ljubitelji ove reke.
Oni već 18 godina svakog leta po 15 dana ‘teraju keru’.Dva velika šatora, tridesetak kreveta, poređanih jedan pored drugog, preko dve vrbe proturena motka na kojoj vise table slanine i šunke, frižider u kojem se hladi piće, agregat za struju, jedan bacač dima za uništavanje komaraca i nekoliko stolova za kojima se obeduje ili igraju tablić ili preferans, šah ili domine.
Kraj obale je usidren brodić ‘Mića’ koji služi za snabdevanje, izlete i prenos namirnica…Pored ribe, jelovnik ove grupe Zemunaca sačinjavaju gurmanska sremska jela, kao što su sladak kupus sa svinjetinom, riblji i ostali paprikaši, praseće i jagnjeće pečenje sa ražnja…
I sve to obilato se zalije fruškogorskim i slankamenskim vinom.Svake srede se priređuje veselje: iz sremskih sela pozovu tamburaše, pa se onda najpre tiho pevaju sremačke doskočice, svatovci i stare gradske pesme. Gostiju uvek ima puno, jer, u okolnim selima, Zemunci imaju rodbinu koja opet nikad ne dolazi praznih ruku. Donose se prasići, kisela štrudla, bostan, grožđe…“Od nekada pedesetak članova, od kojih je obično letovalo tridesetak, kasnije je društvo „Dunav“ doguralo do broja 190.
