Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su danas predloge da veliki broj važnih ličnosti za istoriju i kulturu srpskog naroda dobiju ulice u glavnom gradu Srbije, a na predlog zamenika gradonačelnika Gorana Vesić od sada ulice u Beogradu imaju i car Justinijan Prvi, car Iraklije, knez Pavle Karađorđević i princeza Olivera.
Dosadašnja Štrosmajerova ulica u Zemunu preimenovana je odlukom odbornika u Ulicu kneza Pavla Karađorđevića, a Ulica Petra Zrinjskog, takođe u Zemunu, u Ulicu princeze Olivere.Vesić je obrazlažući svoju inicijativu u svojstvu građanina kazao da smo živeli u različitim državama, a da je Beograd bio glavni grad različitih država, zbog čega je imao ulice koje su nazivane kako po toponima različitih delova SFRJ, kako po ličnostima koje nisu važne za Srbiju, a bile su važne za neke druge narode.
Navodeći da se deo istorije na taj način skrivao kako bi se promovisala neka nova ideologija, neki novi nacionalni kurs, Vesić je rekao da se došlo u situaciju da postoji jedan broj ulica koje nemaju nikakve veze sa Srbijom i Beogradom, a s druge strane čak se i zovu po imenima ljudi koji nisu čak ni bili naklonjeni mnogo Srbiji.„Nema potrebe da Štrosmajer ima ulicu u Beogradu, jer ni na koji način nije zadužio naš narod. Knez Pavle Karađorđević nikada nije dobio ulicu, a zaslužio je ako ni zbog čega drugog, zbog slika i umetničkih dela koje je ostavio Narodnom muzeju”, kazao je Vesić.
Dodao je da je istorijskoj ulozi kneza Pavla već dat sud i istakao da je ulicu zaslužio i zbog mnogo drugih stvari, među kojima je i to što je vodio zemlju u teškim vremenima posle ubistva njegovog brata kralja Aleksandra.Kada je reč o princezi Oliveri, Vesić kaže da je ona dokaz koliko nismo vodili računa o našoj istoriji i da ako postoji dokaz za mučeništvo i žrtvovanje za svoj narod, onda je to princeza Olivera.
Podsetio je da je princeza Olivera ćerka Lazara Hrebeljanovića i Milice, kao i da je posle Kosovske bitke i teškog poraza, njena majka koja je preuzela Srbiju, predala sultanu Bajazitu u harem.„Uspela je sa tog mesta da pomogne mnogo Srbiju. Posle smrti Bajazita vratila se u Srbiju, pomogla je svom bratu da razume odnose u Turskoj, a bila je i u Dubrovniku. Čudno je da žena koja je žrtvovala ceo svoj život za Srbiju, koja je poslata kao žrtva kako bi se spasla Srbija, nije nikada zaslužila da se neko seti nje bez obzira na ideologiju”, kazao je zamenik gradonačelnika.
Politika
