Česti požari i potonuća splavova, njihovo postavljanje bez dozvole, gabariti koji zaklanjaju pogled na grad i ruže priobalje, krađe struje, vode… sve bi to na beogradskim obalama trebalo da se razreši u naredne dve godine. Toliko je grad voljan da vlasnicima splavova da vremena da se prilagode novoj odluci o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu, koju je usvojila lokalna skupština. Taj akt je samo prvi korak u raščišćavanju džungle splavova na rekama. Odlukom su predviđene zone gde će moći da se postavljaju, koje delatnosti u tim zonama mogu da se obavljaju, kako bi splavovi trebalo da izgledaju, koliko visoki i široki mogu da budu, koliko treba da su udaljeni jedni od drugih…
– Ovom odlukom želimo da krenemo u rešavanje višedecenijskog problema plovnih objekata u beogradskoj akvatoriji. Očekuju se izmene i dopune Zakona o vodama, koje bi trebalo da donesu detaljnije propise, da se zna gde i šta bi trebalo da se nalazi – rekao je Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
Razgraničeno će biti gde je zona u kojoj mogu biti ugostiteljski objekti, zatim zona gde se smeju nalaziti pontoni za različite manifestacije, gde je prostor za sport i rekreaciju, gde su privezišta za čamce, gde ne sme da bude plutajućih objekata, na kojim mestima mogu da budu postavljeni uz određena ograničenja i gde će biti odlagani uklonjeni splavovi.
– Plutajući objekti nikako ne bi smeli da budu u zonama gde su reni bunari, blizu konstrukcije mostova, na mestima koja su u nadležnosti vojske i na nekim lokacijama uz savski nasip – naglašava Stojčić.
Skupštinska odluka ne naređuje da svi splavovi ubuduće budu identični, ali uspostavlja smernice za to kako bi trebalo da izgledaju u pojedinim zonama.
– Mnogi su takvih gabarita da se od njih s obale ne vide neki od spomenika kulture, poput „Beogradske tvrđave”. Splavovi u zoni odakle se vide ovako važni kulturni objekti trebalo bi da imaju jedan ili dva sprata, odnosno da visinom ne premašuju nasip. Za one koji imaju više nivoa predviđeno je da se nalaze u nekoj drugoj zoni koja će za njih biti predviđena. Insistiram i na arhitektonskom izgledu, jer mnogi od njih ne pripadaju ovom prostoru. Vlasnici ovakvih splavova bi ubuduće morali da imaju određeni projekat koji će odobriti nadležne institucije – objašnjava Stojčić.
Osim visine, kaže, povešće se računa i o širini, dužini i takozvanom protivpožarnom razmaku između splavova, koji je posebno važan za bezbednost.
– Vodili smo računa o određenim prigovorima i zamerkama sugrađana, informacijama koje smo dobijali i od komunalne milicije i policije, ali su nam svoje predloge i ideje izložili i vlasnici plutajućih objekata – naglašava Stojčić.
Mnogi od vlasnika tih objekata nemaju nikakve dozvole niti plaćaju potrebne takse. Zbog toga je ovo korak ka tome da se napokon uvede red, i da vlasnici splavova plaćaju određene naknade i gradu.
Kada je reč o buci sa splavova na koju se žale stanovnici i starog dela grada i Novog Beograda, to pitanje će biti rešavano putem zakona.
– Predviđeno je da se uradi pravilnik koji bi regulisao kakvu zaštitu od buke moraju da imaju, između ostalih, i splavovi. Buku na njima kontrolisaće komunalna milicija, koja će biti opremljena posebnim uređajima za merenje jačine zvuka. Oni će moći da opomenu vlasnika ako je prekoračio dozvoljeni nivo buke, ali i da oduzmu njen izvor – ukazuje Stojčić.
On očekuje da će se uskoro rešiti i problem otpadnih voda koje se sa plutajućih objekata ispuštaju direktno u reku.
– Postoji nekoliko ideja kako da to rešimo. Prva je da za takve vode postoji rezervoar na obali, druga da se one prazne sa reke pomoću posebnog plovila, a treća da splavovi obezbede prečistače koji bi otpadnu vodu pre izlivanja pretvarali u tehničku. Za sada se razmatra svaki od ovih predloga, biramo najefikasniji kako bi se sprečilo zagađenje reka do konačnog rešenja i izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – napominje Stojčić.
Oko 300 plutajućih objekata
Na takozvanom vodnom zemljištu mogu se postaviti plutajući objekti za javne svrhe (ponton za manifestacije, prevoz putnika, sale), za privredne svrhe (ugostiteljski i prodajni objekti), za sport i razonodu (splav kućice i pontoni za sport i razonodu) i privezišta za čamce. Grad, prema nekim procenama, ima oko 200 kilometara obale. Kako su rekli u Sekretarijatu za privredu, na prostoru Save od Ušća pa do Mosta na Adi sa desne strane i od Ušća pa do Ulice dr Ivana Ribara sa leve strane reke i na Dunavu od Ade Huje do Keja oslobođenja u Zemunu (Klub restoran „Radecki”), prema izveštaju „Beogradvoda” iz 2019. godine, ima 320 plutajućih objekata.
Ko ne čisti oko splava – 100.000 dinara
Korisnici splavova obavezni su da ih održavaju u ispravnom i urednom stanju, da redovno uklanjaju nanose i otpatke oko i između splava i obale, da održavaju odgovarajuću dubinu pri svakom vodostaju, da izvore svetlosti na njima postave tako da svojim položajem ne ugrožavaju bezbednost plovidbe… U slučaju da ovo ne poštuju, predviđena je kazna od 100.000 dinara.
Ako vlasnici postave objekat bez potrebnih odobrenja, novčana kazna iznosi 150.000 dinara. Tolika sankcija predviđena je i za javno preduzeće koje priključi splav na odgovarajuću mrežu a da za to nije izdato odobrenje.
Politika
