Žive svirke i nastupi izvođači iz Azije. – Posao počinje oko 17 časova i radi se do dva sata posle ponoći. – Autentična hrana, kineska kozmetika, slatkiši, pića.
Poput Njujorka, Londona i drugih svetskih metropola, i naša prestonica dobila je novu kinesku četvrt „Belgrejd Čajna taun”. Otvorena je u Zemunu, u Ulici Grmeč. Tu se kultura i gastronomija jedne daleke zemlje sa Istoka spajaju sa domaćom atmosferom.
Teško je promašiti ovu četvrt jer se još sa prilaza trgovinskom centru „Belmaks”, u okviru kog se nalazi, oseća miris začina iz restorana, čuje autentična muzika, a naziru se i natpisi na kineskom. Putokazi vode do velikog marketa u kome se mogu naći proizvodi kakvih nema u drugim prodavnicama u gradu: retki sosovi i začini, čajevi, pileće nogice, sušene kobasice, azijska alkoholna pića, lignje, grickalice od soje različitih aroma, škampi, pileće tetive, mandarinski pačji vrat, čips sa krastavcem, tost sa kokosom… Cene su raznovrsne, ima i povoljnijih za neke proizvode nego u drugim trgovinskim lancima.
– Kod kuće često sami pripremamo kinesku hranu, a ovde smo već nekoliko puta dolazili u nabavku. Tražimo štapiće i nudle – kažu nam momak i devojka dok se kreću među rafovima.
Sugrađani koji posete „Čajna taun”, sem autentičnih prehrambenih proizvoda, ovde mogu da nabave i kinesku kozmetiku: kupke, sapune, maramice… Ponuda slatkiša je takođe bogata – tu su bombone, želei različitih ukusa i ambalaža, mafini sa ukusom mesa, više vrsta sladoleda, mlečne kuglice sa mangom…
Na samo nekoliko koraka od izlaza iz prodavnice čuje se graja iz bašta raznovrsnih restorana istočnjačke kuhinje. Otvoreno ih je osam, a ukupan broj objekata, uključujući i najveći kineski supermarket u Srbiji, kliniku tradicionalne kineske medicine i nekoliko manjih radnji, jeste petnaest.
U baštama sede gosti, većinom iz Kine, ali i sugrađani koji su tu da otkriju nove ukuse.
– Kiselo-ljuta čorba je odlična – komentarišu za stolom.
Jedan restoran blago je izdvojen od glavne zone, u njemu su jela nešto skuplja i enterijer deluje luksuznije. Hrana se tu posebno aranžira, a ulaz je dekorisan belim zavesama i crvenim fenjerima. U gastrozoni ima i brojnih pristupačnijih lokala sa najrazličitijim vrstama hrane.
Hudi, radnik u jednom od njih, kaže da su tu tek pet meseci, ali da se osećaju prijatno i prihvaćeno.
– Svaki region kod nas u Kini ima svoju specifičnu kuhinju pa tako i restorani ovde imaju raznovrsnu ponudu jela. Gosti kažu da su cene prihvatljive, povoljnije nego u gradu. Odnos gostiju je za sada na oko 40 odsto Srba i 60 odsto Azijaca, a na početku su većinski dolazili samo Kinezi. Kada čuju za nas, svraćaju u grupama, spajaju stolove i svi žele da probaju nešto novo. Najpopularnija jela su začinjene nudle, damplinzi i roštilj na kineski način – ističe Hudi.
Dok razgovaramo, mladi kuvar na centralnom platou raspaljuje roštilj, a pored stoje spremni prilozi – marinirano povrće, začini i sosovi koji obećavaju eksploziju ukusa.
– Često organizujemo i žive svirke u „Čajna taunu”, imamo malu binu, i tu obično vikendom uveče nastupaju izvođači iz Azije, ali mogu i gosti ukoliko požele da otpevaju neku pesmu ili zasviraju – priča Hudi.
Jedna od specifičnosti ovog mesta jeste i radno vreme – posao počinje oko 17 časova i radi se do dva sata posle ponoći.
– Zamislite da veče provodite ispod šarenih lampiona na užurbanom kineskom noćnom marketu, pijete hladno pivo i uživate u ukusnoj uličnoj hrani, dok lokalna muzika i svetla grada stvaraju živu atmosferu – na ovaj način Majkl Žou, menadžer „Belgrejd Čajna tauna”, opisuje idealan izlazak.
„Čajna taun”, međutim, nije samo gastronomsko odredište. U njemu se organizuju i kulturni sadržaji, kao i kreativno-zabavni program.
– U planu su i brojni festivali i radionice. Parada povodom lunarne Nove godine, Festival sredine jeseni sa lampionima, kolačima od mesečeve torte, radionice kaligrafije, pravljenje lampiona i čajne ceremonije biće samo deo programa. Partnerstva sa kineskim i srpskim institucijama već su uspostavljena, a u planu su izložbe i gastrosadržaji koji će obogatiti ponudu. Naš cilj je da Čajna taun pretvorimo u prepoznatljivu kulturnu znamenitost koja prikazuje originalan kineski šarm – ističe Žou.
U toku procesa odabira novih zakupaca objekata, po njegovim rečima, sprovodi se detaljna provera – nije dovoljno samo da neko plati zakupninu, već i da ima iskustva u industriji, da je posvećen radu, ljubazan i pristupačan.
– Osnovali smo i posebno odeljenje za organizaciju budućih aktivnosti, kao što su filmske nedelje, prenosi sportskih događaja uživo, besplatna nastava taj-čija, nedelja hrane… Neki restorani već prave svoje programe, nastupe kineskih pevača ili srpskih folklornih ansambala – dodaje Žou.
Kako pada mrak, prostor sve više oživljava. Lampioni svetle u raznim bojama, roštilj miriše, a ispred restorana čuje se muzika sa zvučnika. Ako je suditi po ponašanju i raspoloženju gostiju, ovde se svi na neki način osećaju domaće – i sugrađani i Kinezi.
