Zemunski buvljak provlači se u pričama kao urbana legenda i mesto na kojem ćete naći bukvalno sve. Ko se tamo uputi vikendom neće se pokajati, a naći će bukvalno sve – od laptopa do šećera.
Počnimo od lokacije, do zemunskog buvljaka možete doći autobusima 83, 18 i na samoj okretnici sa desne strane vam se nalazi mali prolaz. Kada uđete u tu ulicu, na samom početku već kreće ludilo hiljadu i jedna boja, ljudi na sve strane i samo vam nešto nude. Dok koračate ulicom, gaze vas i udaraju, cegerima vam lome noge a onda nailazite na veliki plac koji je pun preprodavaca, koji tomom radnih dana služi kao poligon neke auto škole.
Prema rečima ljudi, oni se okupljaju već oko šest sati ujutru i tu su do nekih devet, jer kako napominju ima policije koja ih tera i piše im kazne. Subota i nedelja su udarni dani, a sve ono što pomislite da više ne postoji upravo na ovom buvljaku možete naći. Veliki plac je u pitanju i duga ulica, a koliko će vam trebati da sve obiđete ne mogu da vam kažem, meni je trebalo oko dva sata, a dok nekima treba i pet sve je do vas.
Prva stvar, buvljak je mesto na kome možete naći apsolutno sve, od odeće, obuće, modnih dodataka, nameštaja, tehnike, knjiga i tako dalje. Tamo nema tezgi, osim možda dve tri, stvari se prodaju nabacane na gomilu i da biste došli do nečega često morate da rovarite po gomili. Nije najčistije, gužva je i haotično je, ali vredi truda. Cenkanje je na ovakvim mestima poželjno i to vam je ključ svega. Svi preprodavci žele da koriguju cene, ali jedan savet, kada vide da ste se oduševili nekim stvarima neće vam spustiti cenu, nema šanse. Još jedan savet, udobna obuća, ponesite ranac i vodu, ali svakako obucite neke starije stvari jer imate velike šanse da se umažete ili da vas umažu na primer lancem za testeru koji je sveže podmazan i spreman za upotrebu.
Ukratko, od leve noge barbike, lavaboa, prazne flaše od rakije, papuče, nakita, fotoaparata, računara, šerpe, knjige ramove bez slike i slično sve je to asortiman – poreklo nepoznato.
Ono što mi je posebno privuklo pažnju, jeste čovek koji prodaje laptop računare za cenu od 5.000 dinara, a uz to se dobije i četiri kilograma šećera gratis. Kako sam kaže, to mu je jedna vrsta marketinga a budući da šećera nema skoro nigde, ljudima je to jako zanimljivo te se odlučuju da kupe i računar po neveroatnoj ceni.
Dok sam koračao do buvljaka, budući da mi je prvi put pitao sam jednog gospodina gde se nalazi, a onda mi je on objasnio i uz lagani hod mi rekao da je tu došao sa panine, treba mu burgija za drva, ali to nema gde da se kupi i zna da će je naći upravo na zemunskom buvljaku, te mu nije bio problem i da ga poseti.
Sudeći po rečima ljudi, ovde ima svega u šta sam se i sam uverio. Ako želite da se opustite i pazarite neke antikvitete, obavezno posetite ovaj buvlja, nečete se pokajati a nije vam potrebno ni mngo novca, jer između ostalog prodaju majice koje imaju etiketu i to dva komada za 500 dinara.
