“Titanik” na Ušću: brodarska drama zbog santi leda
U Beogradu je najniža zimska temperatura zabeležena 10. januara 1893. i iznosila je -26,2 stepena. Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je 1954. godine, kada je srednja temperatura bila – 4,7 i tada je u u Sjenici, 26. januara, izmereno -38 stepeni.
Januar 1933. godine po nije bio na vrhu lestvice po najnižoj temperaturi, ali će ostati ubeležen kao period kada se Beograd svim silama borio protiv velikog leda na rekama. Brodovi iz Pančeva, Zemuna i Beograda su 27. januara 1933. godine ostali zarobljeni na Dunavu. Velike sante leda naišle su već zoru i onemogućile rečni saobraćaj. A ne treba zaboraviti – to je period pre izgradnje Mosta kralja Aleksandra i Mosta Kralja Petra, kada se sav saobraćaj sa Zemunom i Pančevom odvijao isključivo rekama.
Direkcija za rečne plovidbe je hitno izdala naređenje da se saobraćaj obustavi i da se državni brodovi odmah povuku u zimovnik Ade Ciganlije.
Ušće Save u Dunav je bilo preplavljeno velikim santama, a dva privatna broda Toška Naumovića „Mažestik“ i „Nera“ nisu mogli da se probiju kroz njih i ispod varoških zidina led ih je okovao sa svih strana.
„Mažestik“ je tog dana dolazio iz Pančeva i bio je prepun putnika. Pričalo se da ih je bilo mnogo više nego prethodnih dana. I pored velikih santi koje su plovile Dunavom, uspeo je na kraju da se probije, ali je posustao na samom ušću sa rekom Savom. Tu se bukvalno zabetonirao nasred reke. Mraz je stezao, sante su se gomilale oko broda, a uplašeni putnici su počeli da se komešaju. Gotovo svi do jednog su verovali da će „Mažestik“ ostati u ledu, a oni doživeti najgoru sudbinu.
U tom trenutku na pravi način odreagovala je Direkcija rečne plovidbe i poslala pomoć: brod „Srbiju“ koji je imao 1.500 konjskih snaga. „Srbija“ je uspela da razbije sav led oko zaleđenog plovila i dovuče ga na pristanište.
Sličnu sudbinu je tog januarskog jutra doživeo i brod „Nera“ koji je svakodnevno saobraćao od Beograda do Zemuna. Kobnog dana vraćao se iz Zemuna i takođe na samom ušću ostao kao ukopan.
„Neru“ je spašavala „Slovenija“ sa 1.200 konjskih snaga. Ne bi bolje prošao ni brod „Otadžbina“ da nije ostao tog jutra na zemunskom pristaništu usidren zbog iznenadne situacije do kraja zime.
Sante leda su tih dana naglo počele da nadolaze na beogradske reke, pa su svi brodovi Rečne plovidbe odmah odvučeni sa pristaništa u zimovnik. Jahta „Dragor“ bila je zarobljena kod kultne beogradske kafane „Šest topola“ i nije mogla da se mrdne.
Najpre je morao da se razbije sav led kako bi je pokrenuli i odvukli na sigurno.
Ispod železničkog mosta na Savi tog jutra umalo glavom nisu platila tri muškarca koji su hteli jednim čamcem da se prevezu na zemunsku stranu. Nasred Save led ih je opkolio i pretila je opasnost da budu potopljeni. Sva trojica su očajnički dozivali pomoć, ali niko nije smeo da priđe.
Dunav je te zime bio okovan ledom i kod Beča
Nisu, međutim, samo brodovi i čamci tog januarskog ledenog dana imali problem. Velike sante leda su naišle Savom i razbile su čak i stadion Bob kluba, takođe kod „Šest topola“, dok su se jedino još tramboline pridržavale za obalu. Međutim, kada su naišli novi nanosi leda ceo stadion je poplavljen u veoma kratkom roku.
Kako se sante na Savi i Dunavu ne bi nagomilavale dva najjača broda „Srbija“ i „Slovenija“ su čitav dan, 27. januara, razbijale led, a pomagao im je i remorker „Raška“.
Mnogi mali motorni čamci ostali su tada zarobljeni u reci, a da je januar 1933. bio jedan od najtežih u Beogradu govori i podatak da je temperatura danima bila daleko ispod nule. Led na Dunavu kod Zemuna bio je gotovo do polovine reke, dok su sredinom plovile ledene sante. Na Savi je 60 odsto površine vode bilo potpuno zaleđeno, a rečni saobraćaj između Beograda, Pančeva i Zemuna je potpuno obustavljen.
Iako je i kasnije bilo jakih zima na rekama, od kojih je poslednja sa nanosima leda zabeležena 2017. godine, ovakvu sitiaciju beogradsko rečno brodarstvo više nikad nije iskusilo u tako dramatičnom obimu.
