Prosečna penzija u Srbiji iznosi 390 evra.
Skandinavske zemlje se definitno najbolje kotiraju u Evropi, ali i svetu kada je reč o penzionom sistemu. Globalni izveštaj o penzijama Instituta Mercer CFA, pokazao je da je Holandija na vrhu liste,a odmah iza nje slede Island i Danska, pa onda Finska, Norveška, Švedska, Švajcarska, Irska, Belgija, Portugal i Nemačka. Sa druge strane, smatra se da penzionisanje nije toliko pogodno u Francuskoj, Španiji, Italiji, Poljskoj i Hrvatskoj, dok je jedna od najgore ocenjenih zemalja Turska.
U većini ovih zemalja u penziju se odlazi sa navršenih 65 godina, mada u Francuskoj i Nemačkoj ima sve glasnijih predloga da se to poveća na 70, a u Velikoj Britaniji i na 71 godinu. Kada je reč o primanjima najstarijih, prosečna mesečna penzija najveća je u Norveškoj sa blizu 1.800 evra, sledi Holandija sa 1.350, zatim sa oko 1.100 evra Italija i Irska, dok ispod 1.000 evra imaju nemački, španski, danski i francuski penzioneri.
Kada je reč o našem regionu, najveće prosečne penzije su u Sloveniji, oko 800 evra, u Hrvatskoj nešto manje od 400 evra, dok crnogorski penzioneri, nakon poslednjih povećanja, u proseku primaju 359 evra mesečno. Najniža primanja u regionu imaju penzioneri u BiH – u proseku 294 evra mesečno.
O tome gde je u svemu ovome Srbija, gde smo na ovoj lestvici, govorio je direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Relja Ognjenović.
„Znate kako, od zemlje do zemlje propisi se razlikuju. Ako uzmemo da gledamo da su skandinavske zemlje najbolje po nekom proseku primanja, možemo da kažemo da su one najgore po proseku godina. Gledajući na primer Holandiju, koju ste pomenuli, ili Norvešku, ta starosna granica je 67 godina, sa tendencijom da ide ka više. Ali uzmimo u obzir da je i ekonomska situacija takva, kao i demografska da mi gledamo i stanje na tržištu, koliko imamo radnika, kakve su finansije, ali i samim tim da je radni vek produžen, da živo duže traje, da je medicina napredovala i samim tim jeste i realno da se u nekoj meri povećava granica“, započeo je Ognjenović.
Direktor PIO fonda se potom osvrnuo i na situaciju u našoj zemlji.
„Što se tiče naših granica, mi smo 2015. usvojili posebni propis i za muškarce i za žene, to je 65 godina što se tiče starosti, a minimum 15 godina rada. S tim da taj propis za žene ne važi od 2015. već samo za muškarce, za žene se to sukcesivno povećava do 2032. godine. Sada smo u 2024. i to je negde 63 godina i 8 meseci. Svake sledeće godine povećamo za dva meseca dok ne dođemo do te granice od 65 godina i za muškarce i za žene, što se tiče starosne penzije“, istakao je Ognjenović i dodao da kod nas za sada nije u planu povećavanje starosne granice.
„Naši prioriteti su povećanje penzije, gledamo da stignemo te skandinavske zemlje. Ono što je dobro da smo došli do prosečne penzije od 45.700 dinara ili 390 evra, plan nam je da za 2025. prosečna penzija bude 440 evra. Na dobrom smo putu, s obzirom da su i uslovi za povećanje penzije odnosno za usklađivanje u odnosu na bruto domaći proizvod povoljniji. Zbog toga smo imali ovo povećanje u januaru od 14,8%. Što znači da naši građani ne treba da brinu, sada nam je fokus na povećanju penzija, a kada to dostignemo, možda možemo da razgovaramo i o povećanju starosne granice“, kaže on.
Objasnio je i opcije prevremenog odlaska u penziju.
„Ovakva penzija jednaka je i za muškarce i žene, to je 60 godina života i 40 godina staža. Postoje naravno i druge vrste penzije, to su na primer invalidske penzije, ali one se ostvaruju tako što dođe do potpunog gubitka radne sposobnosti. Što se tiče poljoprivrednih penzija, one su dosta manje s obzirom i na doprinose koje su dosta manji. U neku ruku tu možemo da pričamo čak da su one na nivou socijalnih davanja zbog same količine koje plaćaju penzioneri, ali i zbog toga što penzioneri koji se bave poljoprivredom nisu dovoljno upućeni da im od samih doprinosa zavisi sutra i veličina penzija. Prosek penzije je nekih 15.000 dinara“, rekao je za kraj Ognjenović.
