Mane Lukíć (33), bivši mladi reprezentativac i fudbaler Zemuna nakon teške saobraćajne nesreće u kojoj je ostao nepokretan ne gubi nadu da će ponovo potrčati sa svojim sinom. Ekipa Kurira posetila je na lečenju Maneta Lukića, bivšeg fudbalera, koji je pre nekoliko meseci nakon teške saobraćajne nesreće ostao invalid. Na terasi rehabilitacionog centa “ Miroslav Zotović“ u Beogradu, sve jače se čula pesma iz hodnika bolnice. Vrata su se otvorila, a u invalidskim kolicima se samostalno približavao nekadašnji fudbaler Zemuna. Raspevani Mane se prvo našalio kada nas je video:
Ćao, hvala što si došla, izvini što ne ustajem da se pozdravimo, nešto me mrzi – kroz osmeh je rekao nekadašnji reprezentativac mlađih kategorija naše države. Nemoguće je bilo ostati imun na osmeh Maneta, koji zrači pozitivnom energijom iako je nedavno imao dve teške operacije kičme, a od jula, kada se saobraćajne nesreća dogodila, on nije stao na svoje noge. Iskreno, uopšte ne mogu da se setim udesa. Znam da sam udario u kamion vozeći motor. Nemam strah da pitam ove moje drugare šta se desilo, ali kao da ne želim da znam detalje, moj mozak ih je obrisao. Malo smo nešto pričali na tu temu i neka tako ostane, niti me interusuje, ništa se time neće promeniti. Motori su moja strast od kada sam bio klinac, to je neka moja ljubav. Imao sam opremu… Pretpostavljam da sam vozio malo iznad ograničenja, znam da nisam mogao da divljam zbog toga što se udes dogodio bilo je oko pet popodne i bila je velika gužva. Ne znam…
Kako si se osećao kada si shvatio teženi svojih povreda? – Budim se u bolnici, svestan sam gde sam i kapiram da mi noge ne funkcionišu. Kada su mi saopštili dijagnoze i povrede, mislim da nije bilo mirnije osobe od mene. Bilo mi je sve jasno i odlučio sam da to mirno prihvatim. Taj mir koji sam osećao u telu, ja tebi ne mogu da opišem, to je nešto što još uvek ne mogu ni sebi da objasnim,a ne tebi… Tako da… Je*iga, šta ćeš, život…
Kakve su prognoze doktora? – Nisu obećavajuće. Oni uvek kažu teška je povreda, ovo ono… Niko mi nije rekao da nikada neću stati na noge, zbog toga se i borim. Imao sam dve operacije kičme. Tokom prve, u jednom momentu anesteziolog je rekao da mora da se prekine operacija jer su pluća krenula da mi otkazuju.
Koja je tvoja najveća želja? – Najviše na svetu želim sina da vidim i to mi najteže pada. Stefan ima tri i po godine i živi u Americi, sa suprugom. Njemu je u martu rođendan i to mi je preokupacija. Najviše na svetu želim njega da zagrlim što je valjda i normalno. Voleo bih da mogu ja da ga naučim da igra fudbal ako bude želeo. Da ja budem taj koji će mu pokazaviti, a ne tamo neki šusteri. Tako da, to je moja jedina želja. Ja sam igrao i za mlađe selekcije Srbije i Crne Gore, znam koliko znam u svom poslu i da to znanje niko ne može da mi uzme, želja mi je da ga prenesem na njega. E sada, ako on ne bude želeo da igra fudbal, ja ga sigurno neću terati da mora zato što mu je tata bio fudbaler. Pobediću i ovaj meč. Za mene ne postoji reč predaja. To nije uopšte opcija.Njegov klub Zemun je uz mene, tu mi je i Gezim Ljalja… Podrška Manetu stiže naravno od najbližih, ali i od kluba gde je igrao u Srbiji. – Naravno da mi je porodica najveća podrška, mama i tata. Imam dva brata od strica, odrasli smo zajedno, kao da su mi rođeni, oni svaki dan dolaze. Prvenstveno sam sam sebi najveća podrška. Ovom prilikom, taman bih se zahvalio i svima koji su se založili za mene. Fudbalski klub Zemun je već organizovao humanitarne utakmice, rekli su da će ponovo i hvala im na tome. Iz Zemuna sam otišao u Ameriku, tamo sam igrao za tim koji se zove “ Ujedinjeni Srbi“. Gezim Ljalja koji me je i trenirao u Zemunu bio mi je u poseti, stvarno su me svi zvali…
Plan za lečenje Operacija na Tajlandu, cena 100.000 dolara Da li primećuješ napredak u lečenju? – Prošlo je skoro četiri meseca od operacije i vidim napredak. Osetio sam konačno bol! Prvo se pojavio u kvadricepsu, osetio sam bol i ispod oba kolena. Stavio sam ruku i osetio da se nešto dešava, bio sam presrećan. Ljudi ne razumeju kada kažem da sam srećan jer sam osetio bol na novom mestu. Ne želim da pokazujem neku euforiju, radujem se u sebi (smeh), polako vežbam, pa ću videti. Meni je samo da ja postanem samostalan, da mogu osnovne funkcije da obavljam. Voleo bih da mogu da šetam svog sina, sam da odem do kupatila… – kaže Mane. Što se tiče same operacije ona će biti obavljena u specijalnoj klinici na Tajlandu i troškovi iznose 100.000 dolara. Otvoren je nalog na sajtu budihuman.rs, a ko je u mogućnosti da pomogne Manetu može to da učini slanjem sms poruke sa tekstom 1124 na broj 3030.
