Kako je za Tango Six portal potvrdilo Ministarstvo odbrane, za višenamenske borbene avione Rafal planira se izgradanja novih hangara, kao i rekonstrukcija postojećih manevarskih površina i instalacija na vojnom aerodromu „Pukovnik pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici.
Prva zvanična potvrda očekivane potrebe da se za moderne letelice izgradi namenska infrastruktura i adaptira postojeća dolazi i nakon izglasavanja državnog budžeta za 2025. godinu u kojem se, kao i u nedavnom rebalansu, pominju izdaci za Rafale.
– U skladu sa Ugovorom o nabavci višenamenskih borbenih aviona Rafal i u skladu sa dinamikom koja je predviđena ugovorom, planira se izgradnja objekata za smeštaj i održavanje aviona Rafal i prateće opreme. U sklopu navedenog planirana je rekonstrukcija postojećih manevarskih površina i instalacija na vojnom aerodromu „Pukovnik pilot Milenko Pavlović“ na Batajnici. – stoji u odgovoru Ministarstva odbrane na upit našeg portala.
Kako smo izveštavali ranije, rebalans budžeta je definisao da će se za Rafale 2024. godine platiti 48.586.500.000 dinara (415,037,944 evra), 2025. godine identična suma od 48.586.500.000 dinara (415,037,944 evra), da bi se 2026. godine platila veća rata u iznosu od 80.977.500.000 dinara (691,729,907 evra). Nakon usvajanja rebalansa nedeljnik Radar je izvestio da je 20. oktobra već plaćena prva rata i to navodno dva miliona evra više.
Budžet za 2025. godinu koji je usvojen krajem novembra u stavci „Opremanje višenamenskim borbenim avionima“ u okviru razdela Ministarstva odbrane za 2025. predviđa 55.000.000.000 dinara (470 miliona evra), 88.000.000.000 dinara (752,1 miliona evra) za 2026. godinu i 96.000.000.000 dinara (820,5 miliona evra) za 2027. godinu. Kako smo već ranije pisali i kako je zvanično potvrđeno, na ukupnu cenu programa od 2,7 milijardi evra dodaće se cena naoružanja i sada gotovo izvesno izgradnja dodatne infrastrukuture na Batajnici.
Rebalans budžeta je tako za ove potrebe u delu označenom sa „Izgradnja objekata i infrastrukture za RV i PVO“ opredelio 234.000.000 dinara (2 miliona evra) za 2024. godinu, 244.000.000 dinara (2,085 miliona evra) za 2025. godinu i takođe 244.000.000. dinara (2,085 miliona evra) za 2026. godinu. Usvojeni Zakon o budžetu povećava ove iznose u identično naznačenoj stavki „Izgradnja objekata i infrastrukture za RV i PVO“ na: 320.000.000 dinara (2,7 miliona evra) za 2025. godinu, 473.000.000 dinara (4,042 miliona evra) za 2026. godinu i 1.270.000.000 dinara (10,9 miliona evra).
Na dodatno pitanje našeg portala Ministarstvu odbrane, da li se u većim ciframa u okviru budžeta zapravo radi o izdatku hangara za Rafale, odgovoreno nam je: – U sklopu opremanja Vojske Srbije sa avionima Rafal, planirana je izgradnja novih i adaptacija postojećih objekata za smeštaj, čuvanje i održavanje aviona i zemaljske opreme, kao i objekata za smeštaj ljudstva. Obim infrastrukturnih radova koji prati projekat opremanja je u domenu investicionog održavanja.
U toku je sagledavanje trenutne situacije i izrada zahteva za izgradnju potrebnih objekata, u skladu sa definisanim vremenskim rokovima. Sredstva predviđena budžetom za 2025. godinu za potrebu izgradnje objekata Ratnog vazduhoplovstva i PVO, opredeljena su za objekte koji prate opremanje ovog vida Vojske Srbije savremenim sredstvima naoružanja i vojne opreme.
Infrastruktura: dodatni trošak
Nabavka savremenih višenamenskih borbenih aviona (VnBA) se gotovo uvek realizuje u paketu koji osim samih letelica, obično sadrži i obuku, logistiku, rezervne delove, simulator, raznu opremu, dokumentaciju i druge usluge koje se odnose na čitav posao. Nabavka tako postaje kompleksan projekat koji će zahtevati „full time“ angažovanje kako srpske, tako i francuske strane (koja je za njega već krenula da zapošljava). Često se uz avione kupuje i pripadajuće naoružanje, što nije uvek pravilo. Ono što je međutim veoma važno, a što često nije predmet ugovaranja VnBA jeste infrastruktura koja može biti značajan dodatni trošak. Proizvođači VnBA direktno ne mogu da obezbede infrastrukturu, ali mogu savetovati šta je sve potrebno da postoji kako bi njihove letelice uspešno bile upotrebljavane iz vazduhoplovnih baza gde će biti stacionirane. Neke države već poseduju odgovarajuću osnovnu infrastrukturu, odnosno njihova zemaljska oprema, hangari (ili skloništa), poletno-sletne i rulne staze, zadovoljavaju potrebne zahteve i uslove korišćenje savremenih VnBA. Dok neke moraju obaviti prelaz za istočnog na zapadni koncept infrastrukture za opsluživanje novih mašina. Neke od primera prilagođavanja infrastrukture imali smo u našoj okolini.
Na primer, u Rumuniji je pre nekoliko godina opremanje i prilagođavanje vazduhoplovne baze Fetešti za prijem borbenih aviona F-16 koštalo 32 miliona evra. Renoviranje je obuhvatalo produženje poletno-sletne staze (PSS) sa 2.500 na 2.800 metara, postavljanje mreže za zaustavljanje aviona, izgradnju novih hangara i drugih radova.
Bugari su prošle godine imali veliko kašnjenje u poslu modernizacije vazduhoplovne baze Graf Ignjatijevo koja bi sledeće godine trebala da primi prve borbene avione F-16. Do tada su bili potpisani ugovori vredni 103 miliona evra. U tom trenutku se radilo na produženju PSS sa 2.536 na 3.090 metara, osvetljenju piste, rekonstrukciji rulnih staza, na lokaciji za tankovanje aviona gorivom, mestu za parkiranje teretnih aviona, na skladištu goriva i vodovodu.
Hrvatska je za Rafale na aerodromu Pleso izgradila kompleks vredan nešto manje od 37 miliona evra. U njemu se nalazi sve što je potrebno za smeštaj letelica, njihovo opsluživanje i održavanje, postavljanje simulatora i boravak ljudstva.
Veliko renoviranje je u periodu od 2017. do 2021. izvedeno u egipatskoj vazduhoplovnoj bazi Habata gde je stacionirana vazduhoplovna tehnika nabavljena u periodu 2015-2018. U bazi se nalazi po jedna eskadrila višenamenskih borbenih aviona Rafal i MiG-29. Na satelitskim snimcima se može videti da je izgrađen veći broj armirano-betonskih skloništa (ABS) za avione, rulnih staza, stajanki, da su obe PSS i rulnice obnovljene, proširena postojeća, i napravljena nova skladišta.
Još veće promene i veći obim radova izvedeni su između 2015. i 2017. u vazduhoplovnoj bazi Vadi Abu Riš (poznata i kao Bir Arida, nalazi se na oko 130 km južno od Kaira) koja je potpuno rekonstruisana što je moglo da košta i nekoliko stotina miliona dolara. Na ovom aerodromu nalazi se vazduhoplovna brigada sa eskadrilom i centrom za obuku opremljenim borbenim avionima MiG-29.
Kako je Tango Six detaljnije izveštavao, Srbija je upravo od Egipta uzimala informacije i iskustva o prelasku na Rafale, uključujući i temu infrastrukture.
Srbija je u proteklih nešto više od deset godina solidno ulagala u infrastrukturu sva tri aerodroma koje aktivno koristi RV i PVO. Na batajničkom aerodromu su izgrađena dva velika hangara, kontrolni toranj, rekonstruisana je i postavljena svetlosna signalizacija, napravljeni su hangari za dežurni lovački par aviona. Vojni deo aerodroma ‘‘Morava‘‘ u Lađevcima dobio je takođe dva velika nova hangara, a niška vazduhoplovna baza jedan.
Skoro svi vazduhoplovi su smešteni u hangare, sa izuzetkom novih transportnih aviona za koje bi bilo poželjno da u bliskoj budućnosti više ne budu na otvorenom. Dodatne hangare bi trebalo izgraditi i za nove helikoptere čija je isporuka u toku, kao i one koji čekaju da budu uvedeni u upotrebu.
