BEOGRAD – Kraj 1961. godine bio je koban za tridesetšestogodišnjeg beogradskog molera, Petra Popovića.
Stradao je 27. decembra od udara struje i to tako što se uhvatio za šipku u trolejbusu. Petar je bio zaposlen u zemunskom preduzeću “Kolor”, a tog decembarskog popodneva poginuo je u trolejbusu na liniji 15, koja je saobraćala ka Zemunu, objavio je sajt Kaldrma koji piše o istoriji Beograda i crticama iz života u glavnom gradu iz prošlosti. Nesreća se dogodila na Zelenom vencu. Popović je dotrčao do trolejbusa, uleteo u njega pre nego što je krenuo, uhvatio se za šipku i pao na zemlju. Po italijanskoj licenci taj model trolejbusa sklapao se u domaćoj fabrici Goša u Smederevskoj Palanci.
Ratomir Petrović, tadašnji direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća, rekao je odmah nakon nesreće da se ne zna tačno da li je smrt nasupila usled udara struje, infarkta ili nečeg trećeg.
Putnici koji su se zadesili u trolejbusu govorili su da mu je pošto je pao na pod izbila pena na usta, kola hitne pomoći su brzo stigla, prevezla ga u Zemunsku bolnicu, ali, nažalost, mogli su samo da konstatuju smrt.
Trolejbuske linije 15 i 16 vodile su na Novi Beograd i u Zemun.
Mnogi Beograđani su se tog dana žalili da su se neprijatno tresli kada su ulazili u trolejbuse, a u biltenu Štaba za odbranu od elementarnih nepogoda grada Beograda pisalo je da su velike količine vode i rastopljenog snega uslovili povećanje kvarova na ovim linijama gradskog saobraćaja.
Dolazilo je do elektriziranja, što je u jednom slučaju se završilo i smrtnim ishodom – pisalo je u saopštenju Štaba.
Tih godina osiguranje od posledica nesrećnih slučajeva na tramvajima i trolejbusima – nije uopšte postojalo.
Predstavnik Državnog osiguravajućeg zavoda i rukovodilac sektora za posledice od nesrećnih slučajeva Radovan Srejić tvrdio je da je 1948. doneta Uredba o osiguranju putnika u javnom autosaobraćaju: “Slična uredba koja bi se odnosila na tramvaje i trolejbuse nije postojala, a GSP u tom pravcu samoinicijativno nije uradio ništa.”
