Smrt Stevana Bokorova, mladića koji je samo dva dana nakon mature izgubio život u tuči u trolejbusu, potresla je ceo Beograd. Incident se dogodio 18. juna 1966. godine, kada su se četvorica mladića sukobila s dvojicom milicionera. Milicioner Petar Živčević je, braneći se, upotrebio oružje i usmrtio Bokorova, što je izazvalo brojne kontroverze i pitanja o opravdanosti njegovog postupka.
Ovaj slučaj duboko je uznemirio beogradsku javnost koja se pitala da li su milicioneri smeli tako da reaguju u civilu bez da su se prethodno predstavili. Činjenice koje su bile utvrđene neposredno po tragediji ukazivale su da se Bokorov te večeri vraćao iz Zemuna sa jednog rođendana i da su sa njim išli i Pavle Fijalo (22) službenik, Žarko Glišić (26) radnik i student Milan Hinić. Sa mladićima su bile i dve devojke. Ušli su kod Gradske bolnice u Zemunu u trolejbus koji je išao prema Beogradu. Pijani mladići su počeli bahato da ce ponašaju, a vozač trolejbusa Dragoljub Ilić i kondukter opomenuli su ih da budu pristojni, ali ih oni nisu poslušali, piše portal Kaldrma.
Nastala tuča, policajac potegao pištolj
U trolejbus su zatim ušli i milicioneri Petar Živčević i Bogosav Tripković, koji su na toj liniji bili na dužnosti. Sva četvorica mladića su zatim navalila na njega. On je tada potegao revolver i pucao u Bokorova, koji je, tvrdili su milicioneri, bio najagresivniji. Posle pucnja pijani mladići su se trgli, ali je već bilo kasno: od zadobijene rane Bokorov je izdahnuo pre nego što je prenet u bolnicu.
Prema rečima načelnika dežurne službe SUP Beograda Đorđa Kordića, milicioner Živčević je morao da upotrebi oružje da bi se odbranio od razbesnelih mladića.
Osuđeni na kazne zatvora
Milicioner Petar Živčević je osuđen na skoro pet godina zatvora, dok je njegov kolega Bogosav Tripković dobio osam meseci. Sud je odbacio argumente o nužnoj odbrani, smatrajući da su milicioneri izazvali sukob bez prethodnog predstavljanja.
Neosnovano je, po mišljenju sudije, bilo i pozivanje optuženog Živčevića na nužnu odbranu „jer je svojim postupcima izazvao napad Bokorova, a ovaj bio prinuđen da se brani“.
Sud je došao do uverenja da je optuženi Tričković bez povoda prišao grupi mladića koja se vraćala sa proslave rođendana, sa njima započeo svađu, a da se prethodno nije predstavio niti legitimisao kao službeno lice.
Optuženi Živčević je, kao vođa patrole milicije u civilnom odelu, pritrčao u pomoć Tričkoviću i započeo tuču. Kada je oboren na šipku koja je razdvajala vozačku kabinu od trolejbusa upotrebio je vatreno oružje, a da prethodno nije upozorio da će pucati.
Smanjenje kazne je obrazloženo dosadašnjim vladanjem optuženog i dokazima da je savesno obavljao svoju dužnost i da nije kažnjavan.
„Ko je poslao ove mlade, neiskusne ljude u velegradski metež“
Obojica optuženih milicionera su bili veoma mladi ljudi. Jedan je imao 25 godina, drugi 28, imali su porodice i bili su sa sela. Tričković je samo tri meseca živeo u Beogradu, a Živčević nešto više. Obojica su završili školu za milicionere u trajanju od devet meseci.
Mediji su se pitali, ko je poslao ove mlade, neiskusne ljude u velegradski metež, na jedan tako delikatan zadatak.
Kao kroz mrak sam čuo pucanj – pričao je optuženi Živčević. – Video sam Bokorova kako se podiže, a zatim pada. Zbog toga sam iz sveg glasa povikao: „Prekini, ovde milicija!”, ali je Bokorov ponovo naleteo na mene i oduzeo palicu i nastavio da me udara, po grudima i stomaku. Jednim udarcem me je svalio na gvozdenu šipku iza šofera. Skočio je na mene i nastavio da me udara. Vikao sam da će mi slomiti kičmu. Osećao sam jake bolove, gubio sam svest. Ne znam kako sam potegao pištolj i pucao.
U prepunoj sudnici, dok je sve ovo optuženi Petar Živčević iznosio, vladala je potpuna tišina. U odbrani, optuženi je dalje izjavio da ni on ni njegov drug iz patrole, čiji je on bio vođa, nisu izazvali tuču u trolejbusu u kojoj je tragično poginuo maturant.
– Naišao je trolejbus iz kojeg se čula bučna pesma… U trenutku kad smo ušli, šofer je opomenuo putnike da ne pevaju i ne puše. Ja sam ga pitao o čemu se radi, a on mi je odgovorio da se društvo veseli. Rekao sam da nije loše što se vesele, samo kad ne prave incidente.
Zbog raznih nedela, koji su se u to vreme događali u Zemunu, optuženi policajci su bili poslati da u civilnom odelu zaštite građane od maltretiranja raznih siledžija. Osuđeni milicioner je zatvorsku kaznu izdržao u zatvoru Zabela i izašao je na slobodu 1971. godine. Nije poznata njegova dalja sudbina.
