Zemun je bio zanimljivo modno mesto jer je dugo bio u Habsburškoj monarhiji, pa se moda tamo mešala između srednjoevropskih (bečkih) i balkanskih (osmanskih i srpskih) uticaja.
Šta su žene nosile u Zemunu u 18. i 19. veku
18. vek (1700–1799) – barok i rokoko uticaji
Zemun je tada bio deo Habzburške monarhije, pa je građanska moda dolazila iz Beča.
Građanske i bogatije žene
Nosile su evropsku dvorsku i gradsko-građansku modu:
Haljine sa širokim suknjama (krinoline ili podsuknje sa obručima)
Korzeti koji su sužavali struk
Bogate svile, brokati i damasti
Čipka i vez na rukavima i dekolteu
Perike ili visoke frizure sa trakama, perjem i nakitom
Rukavice i lepeze kao modni detalji
Stil je bio sličan onome što vidiš u filmovima o Mariji Tereziji.
Obične i seoske žene (srpsko i balkansko stanovništvo)
Nosile su tradicionalnu odeću:
Košulje od lana ili pamuka
Suknje i pregače (kecelje)
Ječerme (prsluke) od sukna ili svile
Marame na glavi
Kožna ili vunena obuća
Odeća je bila praktična, ali često bogato vezena.
19. vek (1800–1900) – građanska moda i nacionalni stil
Građanke Zemuna (trgovci, činovnici, zanatlije)
U 19. veku Zemun postaje bogat trgovački grad i moda se prati iz Beča, Pešte i Pariza.
Prva polovina 19. veka (empire i bidermajer stil)
Haljine sa visokim strukom ispod grudi (inspirisano Napoleonom i antikom)
Lagane tkanine, muslin i svila
Jednostavnije linije, manje krinolina
Druga polovina 19. veka (viktorijanski stil)
Široke suknje sa krinolinama i turnirima (jastuk na zadnjem delu)
Uski korzeti
Dugački rukavi, visoki okovratnici
Tamne, elegantne boje
Šeširi, rukavice, parasoli (suncobrani)
Zemunke su bile poznate kao „moderne gospođe“ koje prate Beč.
Srpski građanski i nacionalni stil (krajem 19. veka)
Posebno među Srbima:
Kombinacija evropske haljine i narodnih elemenata
Svila, zlatovez, ječermice, pojas
Popularne „srpske građanske nošnje“
Gde su kupovale haljine u Zemunu
1) Krojačke i modistkinje (najčešće)
Većina haljina nije kupljena gotova—šila se po meri.
U Zemunu su radile ženske krojačke radionice i modistkinje
Bogatije žene su naručivale krojeve iz Beča ili Pešte
Postojali su modni časopisi sa krojevima (npr. Wiener Mode, La Mode Illustrée)
2) Trgovine tkaninama i galanterijom
Kupovalo se:
svila, brokat, čipka, dugmad, trake
materijal iz Beča, Italije, čak i Francuske
domaći lan i vuna za svakodnevnu odeću
Zemun je bio trgovačko mesto na granici, pa je roba dolazila Dunavom i karavanima.
3) Beč i Pešta (za elitu)
Najbogatije porodice su:
kupovale gotove haljine u bečkim modnim kućama
naručivale krojače iz Beča
putovale na sajmove i modne salone
4) Seoske žene
Odeća se tkala kod kuće (razboj)
Vezile su same ili uz pomoć lokalnih majstorica
Materijal se kupovao na pijacama i vašarima
Zašto je Zemun bio modno poseban
Zemun je bio granica između Habzburške i Osmanske imperije, pa su se tu:
mešali evropski krojevi i balkanski vez
bogate građanke nosile bečku modu
Srpkinje razvile jedinstvenu građansku nošnju
