Skriven i skučen, Šangaj je kraj u zemunskom naselju Batajnica, a svega 11 koloseka železničke stanice deli ga od centra naselja. A upravo preko ovih koloseka godinama su prelazili stanovnici koji iz Šangaja idu u prodavnice, škole, kod lekara, na gradski prevoz…
Danas su tuda prošle i novinarske ekipe, vođene vešću o strašnom zločinu koji se tu dogodio. Čedomir J. (43) je, kako se sumnja, sekirom ubio suprugu Blaženku (39), a onda izvršio samoubistvo vešanjem u potkrovlju kuće. Dvoje dece u trenu je ostalo bez roditelja – ćerka od 18 godina i sin koji je još osnovac.
Stvari u dvorištu i dalje svedoče o životu koji se do pre samo dva dana odvijao u ovom domu. Čedomir se skoro vratio iz Nemačke i sa Blaženkom je, pričaju komšije, sređivao kuću.
Niko nije ni slutio šta se dalje dešavalo iza vrata. Danas kroz prozor njihovog doma, oni koji se usude da to urade, mogu videti strašne tragove zločina. Krevet natopljen krvlju, na kojem je Blaženka ubijena, a iznad njega porodične fotografije sa nasmejanom dečicom.
Šangaj deluje kao mirno mestašće. Kuće su uglavnom zbijene i nemaju ograđena dvorišta. Stanovnici ostavljaju stvari u svojim dvorištima, bez bojazni da bi ih neko mogao ukrasti. Valjda su navikli da njihovim ulicama ne prolazi mnogo ljudi.
Poslednja vest iz šangaja bila je o Milici Grbić, devojci koja je pre dve godine nestala u Batajnici (ubrzo je pronađena), i koja je poslednji put viđena baš u Šangaju, gde ju je otac navodno video u prodavnici.
A baš za ovaj kraj i spomenutu železničku stanicu vezuje se jedan od najtežih zločina koji su se desili u mraku beogradske periferije – brutalno ubistvo devojčice koja se vraćala iz škole.
U to vreme, 2005. godine, na sporednim kolosecima bili su postavljeni napušteni teretni vagoni. Ljudi koji su iz Batajnice išli u Šangaj radije su koristili prelaz preko koloseka i provlačili se među vagonima, nego put preko rampe. Sve dok jedne večeri ova prečica nije bila kobna za jednu devojčicu…
Da smrtna kazna nije ukinuta 2002. godine, Dragan Nikolić Čombe, možda više ne bi bio živ. Sada, on služi najstrožu kaznu – 40 godina robije.
Trinaestogodišnja devojčica, koja se vraćala iz škole, prišla je zlikovcu kako bi mu pomogla, jer je pao. Umesto da joj pruži ruku, izvadio je sečivo i besomučno je ubadao. Naneo joj je čak 19 smrtonosnih uboda u leđa i grudi.
Krvnički je nasrnuo na svoju žrtvu, a koliko je njegova agresija bila neobuzdana pokazuje i izveštaj sudskih veštaka da, uprkos njegovoj odbrani da je bio pijan, on u alkoholisanom stanju nije mogao da zada tako precizne udarce.
Nakon ubistva, devojčicina majka se razbolela i na kraju preminula od karcinoma.
