Zamislite da nasledite porodičnu kuću u Zemunu, ali ona je u toliko lošem stanju da je pitanje da li je isplativije praviti novu nego nju renovirati… Mina i njen suprug su se upustili u veliki izazov i sada imaju dom koji je zaista nešto posebno.
Put kojim je išla Mina Filipović prilično je zanimljiv – od usavršavanja za radnog okupacionog terapeuta došla je do salona lepote, a u sve to se umešala ljubav prema dizajnu enterijera.
„Dok sam studirala na Višoj medicinskoj školi u Zemunu, radila sam masaže u nekoliko salona lepote i tako zarađivala džeparac. Pa kako sam provodila dosta vremena okružena tretmanima za ulepšavanje, rodilo se interesovanje i polako sam vremenom počela da učim manikir, pedikir, nadogradnju trepavica, evo sada i mikroblejding obrva“, priča Mina za Zadovoljna.rs.
A ljubav prema dizajnu uopšte uz nju je od ranog detinjstva. Još kao mala volela je barbikama šije haljine i da im pravi i uređuje kuće.
„Volela sam da pišem i poeziju i prozu. Volela sam da crtam i slikam. Danas volim fotografiju, dopada mi se vez, odskoro sam otkrila da baš uživam i u gajenju cveća.“
Tako je njen Instagram profil Zgodno mesto nastao kao mali album uspomena umetničkih momenata.
Potpuna transformacija dedine kuće iz 1962. godine
Na početku Minine priče o stvaranju savršenog doma bile su – komplikacije, tj. papirologija. Ona i suprug nisu mogli da naprave novu kuću nego su morali da potpuno transformišu staru. Tu kuću je njen suprug nasledio od dede, a napravljena je 1962. godine.
„Zapravo, naša prvobitna zamisao je bila mala slatka prizemna montažna kuća u cveću. Međutim, nismo uspeli da od svih prisutnih vlasnika svojih idealnih delova na placu dobijemo saglasnost za gradnju. Situacija je jako komplikovana – nikada nije urađena preparcelacija na placu na kom već postoje kuće i svako ima svoj idealni deo na papiru a pri tom nisu svi u dobrim odnosima „.
U tom momentu jedino rešenje koje je moglo da se realizuje bila je adaptacija već postojeće kuće koju je muž nasledio.
Od ruševine do useljenja – tri meseca
Kuća je sagrađena pre 60 godina i bila je u jako lošem stanju i na prvi pogled izgledala nepopravljivo. Raspored prostorija je bio potpuno nefunkcionalan, bez ikakvog smisla i jako daleko od Minine idealne kuće kakvu je želela i zamišljala mesecima unazad.
„Iako su nam svi savetovali da nađemo majstore, pa jednu po jednu stvar da odrađujemo, ipak smo se odlučili za izvođača radova jer smo znali da će tako ići brže. I zaista od ruševine, pa do useljenja trebalo nam je samo tri meseca.“
Za to relativno kratko vreme kuća je doživela potpunu transformaciju, pa su i zidovi morali da se ruše.
„Renoviranje je podrazumevalo rušenje većine unutrašnjih zidova, menjanje potpune vodovodne mreže, kao i uvođenje nove strujne instalacije. Verujte mi, da možete da vidite tu kuću odranije, ne biste nikako mogli da je povežete sa ovim prostorom danas jer smo potpuno izmenili raspored svih prostorija.“
Open space koncept
U celom projektu jako ih je ograničavalo to što kuća ima zajednički zid sa komšijama, pa ta jedna strana kuće nikako nema mogućnost za prozore.
„Zato je moje idejno rešenje bilo da napravimo open space kako bismo dobili dovoljno svetla u dnevnoj sobi, trpezariji i kuhinji, sa velikih balkonskih vrata preko celog tog zida na južnoj strani kuće 4,0×2,5 m.“
Od stare konstrukcije kuće ostao je zid u ciglicama u dnevnoj sobi i deo zida u trpezariji. Svi ostali zidovi su novi, a kuća ojačana novim čeličnim gredama na svim mogućim mestima.
Izvođač radova rekao – bolje da ste pravili kuću ispočetka
Otuda i pitanje – da li je isplativije kupiti novu kuću ko može ili renovirati nešto starije.
„Nama je izvođač radova tada rekao – bolje da ste pravili kuću ispočetka i po vašoj želji za ove pare. Ali eto, bili smo sputani u toj zamisli.“
Koliko je kreativna, Mina je pokazala i tako što je sama uredila enterijer umesto arhitekte, sa sve crtanjem planova i projektovanjem budućeg doma iz snova.
„Mesecima unazad, da ne kažem godinama, prikupljala sam ideje i zamisli. Izmerili smo spoljašnje dimenzije kuće, oduzela sam debljine zidova – dobila unutrašnju iskoristivu kvardaturu i počela da crtam i brišem, dan i noć, istražujem, pretražujem, prepravljam. Kada sam došla do nekog rešenja koje mi je bilo prihvatljivo, čula sam se sa izvođačem radova i rekla da bih volela da porazgovaram sa njihovim arhitektom. Pokazala sam mu svoj plan na papiru, rekao je da bi on tu dodao neke izmene, ali je u strašnoj gužvi. Nismo želeli više da čekamo, pokazala sam izvođaču radova svoj nacrt i pitala – da li vi možete da radite po ovom mom ‚projektu‘. Potvrdio je i za dva dana krenula je akcija.“
Toranj za dete u kluhinji pun pogodak
Mina priznaje da joj je jedna od težih stvari bila rasveta. Nije lako mogla da predvidi gde tačno treba da stoji baš svaka sijalica, gde i koliko utičnica. Ali uspeli su sve, između ostalog i jer ona toliko voli da prepravlja stare stvari i udahne im novi život.
„Evo, jedan od omiljenih džempera koji se od besomučnog pranja i sušenja u mašini smanjio postao je jastučnica. Fotelja koju pamtim iz detinjstva preselila se sada kod nas i u toku je jedan lep uradi sam projekat. Neke stare flaše su postale vaze za cveće, neke svećnjaci…“
„Toranj za dete je jedna toliko praktična stvar koju naše dete koristi svakodnevno jer je kuhinja i dan-danas njeno omiljeno mesto u kući i obožava da učestvuje u spremanju obroka i raspremanju sudova. Napravili smo ga nas dvoje čim je ćerka prohodala“, kaže MIna i dodaje da je kuhinjicu kupila polovnu i sredila je po svom ukusu.
Ostvarena želja walk in closet
Sada ona živi svoje mladalačke snove. Dok je bila podstanarka, oduvek je maštala da ima samo svoj kutak koji će urediti i ušuškati baš onako kako želi, ali kako je u studentskim danima uvek delila sobu, nikada nije to mogla do kraja da sprovede u delo. Pinterest je bio mesto sakupljanja ideja i priprema za sve ono što ju je posle sačekalo.
„Jedna od želja koju sam ostvarila mi je bila walk in closet. I uspela sam da ga ušuškam nekako. U ovih 65 kvadrata garderober je zauzeo nešto malo manje od tri kvadrata.“
Vešeraj je takođe bio jedna od želja.
„Izigravala sam stolara. Uspela sam da izvučem mere i da u tri i po kvadrata smestim obe mašine, dasku za peglanje, usisivač i sav ostali haos koji me oduvek nerviralo da gledam po nekim ćoškovima. Projekat vešeraj je trajao otkad smo se uselili, preko merenja i crtanja, sve do realizacije. Odradili smo sami nas dvoje sve police i plakare kako bi sav haos ostao zatvoren iza.“
Jedna velika neispunjena želja koju baš nikako nije uspela da isprojektuje bila je veliki prozor u kuhinji.
„Jednostavno fizički je bilo nemoguće da kuhinja dobije prozor kako god da sam okrenula raspored prostorija. Zbog zajedničkog zida koji imamo sa tom drugom kućom na placu, nažalost, nije uspelo. Ali možda u nekom svom sledećem projektu uspem i tu želju da ostvarim.“
Hygge princip življenja
Projekat koji još uvek traje je sređivanje dvorišta. Zahteva puno vremena i novca, a uz nesređene papire oko placa i nesređene odnose suvlasnika na placu zahteva i puno strpljenja, kaže Mina.
Međutim, Mina je našla svoje zen. Ona danas živi hygge princip, vodi se danskom filozofijom koja kaže da je pronalaženje sreće u malim stvarima. Hygge je zapravo prijatna atmosfera i doživljaj, onaj osećaj da smo kod kuće, u prijatnom domu, gde se prepustimo užvanju u jednostavnom.
„Ja sam taj hygge princip življenja doživela kao mesto i atmosferu u kojoj se osećate ugodno, toplo i lepo i gde osećate mir dok uživate u svakom momentu tih malih svakodnevnih životnih zadovoljstava. Za mene je to uživanje u šoljici kafe ili čaja, dok sam uvaljena u deset jastuka na ugaonoj garnituri, uz sladak keksić i neku dobru knjigu, umotana u toplo ćebence. U pozadini samo tihi inastrumental acustick guitar mix, prigušeno toplo žuto svetlo iz lampe u ćošku i treperavi plamen neke od svećica.“
A koliko često zaista ima vremena za takve momente?
„Trudim se da imam makar pola sata dnevno svake večeri pošto ćerku smestim u krevet na spavanje. Mada, neretko se u poslednje vreme desi i to da od umora zaspim pored nje dok je uspavljujem.“
