Pretraga
Close this search box.

„NEĆU DA MI SE GAD POJAVI NI NA GROBU! NIKADA!“ Tragične sudbine očeva vođa zemunskog klana

„Neću da mi se gad pojavi ni na grobu! Nikada!“ – rečenica je koja i dan danas kruži Medveđom, ali i jugom Srbije.

To je bila poruka Milovana Spasojevića, inače penzionisanog rudara. Naime, tako se ovaj očev amanet, dat Dušanu Spasojeviću – Šiptaru, vođi „zemunskog klana“ i dalje prepričava i prenosi sa kolena na koleno. Tešku kletvu doživeo je i drugi šef klana Mile Luković – Kum. Spasojević je odrastao u selu Retkocer, a Luković u susednom Donji Gajtan. Jedno vreme su drugovali putujući u Medveđu gde je Šiptar završio trogodišnju školu učenika u privredi, a Kum Srednju elektrotehničku. Odatle, nestašni dečaci kako ih pamte, odlaze u svet.

Spasojević dolazi u Beograd, a Luković u Prištinu gde je duže radio kao zatvorski čuvar. Kasnije se ponovo nalaze u Beogradu kada i kreće priča o najbrutalnijoj kriminalnoj organizaciji u Evropi.

Ali, u selima na jugu Srbije, vrlo patrijarhalnoj sredini, više od zlodela „zemunca“ govorilo se i o smrti očeva Spasojevića i Lukovića.

Spasojevićev otac je na samrtničkoj postelji prokleo sina. Pred familiom je poručio i da ne želi da mu se sin pojavi na grobu. Nikada! I tako je bilo.

S druge strane, stravična priča je o ocu kog je u grob oterao sin!

Luković i Spasojević bili su uhapšeni u Beogradu početkom 1997. godine zbog krađa. Nekoliko dana posle natpisa u novinama o hapšenju u beogradsko tužilaštvo se pojavio otac Mileta Lukovića. Došao je da se lično uveri da li je tačno da je njegov sin obrukao i sebe i porodicu. Posle potvrde u tužilaštvu da mu je sin pošao stranputicom, otac u to vreme poslanik u lokalnoj Skupštini opštine se vratio kući. Ubrzo se ubio.

Spasojević i Luković nastradali su u Meljaku u akciji „Sablja“ prilikom bekstva posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, marta 2003. godine.

Tagovi:

Pročitajte još: