Sve češće se čuje da mladi uništavaju javne površine, oštećuju automobile, buše gume
Bušenje guma i kamenovanje autobusa – ko se bavi posledicama dečjih nestašluka kad zakorače u prekršaj
Na društvenim mrežama su se pojavili snimci na kojima se vidi kako osnovci ispuštaju vazduh iz guma parkiranih automobila na Zvezdari, u Mirijevu, Zemunu. Maloletnici su kamenovali i autobus gradskog prevoza. Nameće se pitanje da li je takvo ponašanje za ozbiljnu brigu ili samo faza u odrastanju i mladalačka potreba za adrenalinom. Jovan Petrović požalio se da su mu maloletnici skinuli kapice sa ventila pneumatika njegovog automobila. Počeli su sa jednom, pa posle nedelju dana drugu. Jednom su skinuli sve četiri, taman da kupim nove pa opet.
Na društevnim mrežama su se pojavile fotografije na kojima se vidi kako osnovci to rade, a i komšije u ulicama Pere Veljkovića i Vladimira Popovića u Mirijevu kažu da imaju isti problem. Nešto slično desilo se i pre nekoliko dana u Zemunu.
Jovan Petrović veruje da se to radi iz hira.
„Ne krivim ja tu decu, ispuštena su, roditelji su toliko zauzeti“, dodaje Petrović za RTS.
Roditelji imaju važnu ulogu, kažu psiholozi, ali deca tog uzrasta sklona su nestašlucima. Nekada smo krali trešnje i zvonili ljudima na vrata, pa bežali ili polivali prolaznike sa prozora vodom. Sada je drugačije, ali su razlozi ostali uglavnom isti, kažu psiholozi.
Socijalni pedagog Martina Kvarantan Šmitran objašnjava da ima jedan važan element, a to je element zabave i rizika.
„Hajde da uradimo nešto što ima dovoljnu količinu rizika gde mogu da nas uhvate, a gde im mi pokazujemo koliko smo sposobni. I onda ta mala grupa koja nije društveno prihvaćena, unutar sebe raste, oseća se dobro, zabavlja“, kaže Kvarantan Šmitranova.
Sve češće se čuje da mladi uništavaju javne površine, oštećuju automobile, buše gume. Ponekad blokiraju automatsko otvaranje vrata na vozilima gradskog prevoza, a česti su i izazovi na društvenim mrežama.
„Bilo bi sjajno kada bi roditelj preuzeo odgovornost da se pozabavi posledicama tog neprihvatljivog ponašanja. U smislu ‘zabranjujem ti nešto što ti je nagrada’, na primer, izlasci“, naglašava Martina Kvarantan Šmitran.
Posledicama, osim roditelja, mora da se bavi i zakon jer maloletnici i deca mlađa od 14 godina često učestvuju i u ozbiljnijim prekršajima, pa i krivičnim delima. Ali, i dalje maloletnici tek sa 14 godina postaju krivično odgovorni. Do tada mogu da se primene samo vaspitne mere. Ako imaju između 16 i 18 godina mogu da idu u maloletnički zatvor.
Prof. dr Mladen Milošević sa Fakulteta za bezbednost ukazuje na to da treba razlikovati krivičnu odgovornost od obligacione, tj. od naknade štete.
„Maloletne osobe koja imaju do sedam godina, ne odgovaraju za pričinjenu štetu, već umesto njih odgovaraju roditelji. Ako osoba ima između sedam i 14 godina i sposobna je za rasuđivanje, odgovara za štetu zajedno sa roditeljima, objašnjava Milošević.
Ako maloletnik isti prekršaj ponovi više puta, mogu da se primene mere iz porodičnog prava, a tada je nadležan Centar za socijalni rad. Slučaj iz Mirijeva nije prijavljen policiji. Na kraju se ovakve situacije često završe bez ikakvih kazni.
