Ne sluteći, jedne noći je odigrala ulogu svog života, van kamera i pozorišnih dasaka
Rahela Ferari
Kraljica jugoslovenske komedije, koja je oživela karakterno osobene i ćudljive ženske likove, zavredila je ovu titulu mnogim filmskim, televizijskim i pozorišnim ulogama. Rahela Ferari, rođena kao Frajnd Bela Rahel, postala je i prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Ona je glumila žene iz naroda, sklone ironiji i kritici društva i svakodnevice. Njene najčuvenije replike pamtimo i skoro 30 godina nakon smrti.
Rožika Frajnd
Rodila se u Zemunu, 27. avgusta 1911. godine, u tadašnjoj Austrougarskoj, u siromašnoj jevrejskoj porodici.
Sa setom se sećala svog detinjstva koje je provela usamljena. Sama je sebi bila jedini izvor zabave, dok odlasci u pozorište nisu doneli novi smisao. Njen rođak je bio pozorišni rekviziter, koji ju je doveo da gleda predstave. Život na daskama koje život znače počeo je kroz statiranje u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, čiji je regularni član postala kroz godinu dana – 1931. godine. Tu je stekla prvo umetničko ime – Rožika Frajnd.
Tamo je provela narednih 10 godina, a finese zanata usavršila je tokom jednogodišnjeg perioda provedenog u Budimpešti. Zasijala je u punom sjaju u Umetničkom pozorištu u Beogradu, godinu dana nakon toga. Beogradskoj publici se predstavila ulogom Sultane u „Zloj ženi“.
Međutim, početak Drugog svetskog rata donosi nevolje i godine meteža. Zbog jevrejskog porekla morala je da se krije od Gestapoa. Odbijala je da nosi žutu traku, sluteći šta bi sve moglo da se dogodi.
Interesantna je priča o tome kako je naprasno osedela jedne noći. Dok se skrivala u kući u Žarkovu, na vrata su pokucali gestapovci, a ona se predstavila kao Ruža, glumica iz Vojvodine. U tom trenutku u kuću je uletela njena komšinica Smiljka i uzviknula da su je primili u pozorište u Pančevu. Rahela je odmah znala da u tom trenutku mora da odigra svoju spasonosnu ulogu. Razdragano je pozvala agente da ih počasti zbog lepe vesti koju je upravo primila. Agenti su bili zbunjeni radošću i usklicima dve žene, da su potpuno zaboravili da joj provere identitet.
Kada je sve prošlo, glumica je otišla do kupatila i u ogledalu umesto brinete zatekla lik žene sede kose. Veliki stres koji je doživela pre samo nekoliko minuta odmah se ispoljio, piše „Medias“.
Kraj rata dočekala je na tavanu jedne kuće kod Cvetkove pijace. Bila je jedina osoba iz porodice Frajnd koja je preživela.
Marija Stojković
Odmah po završetku rata 1945. godine, vraća se u novosadsko pozorište, čiji je član u to vreme bio i njen suprug Aleksandar Stojković. U želji da odbaci i zaboravi sudbinu Frajndovih, svoje kršteno ime menja u Marija Stojković.
Prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1947. godine, po njegovom osnivanju.
Ipak, od 1945. ponovo nastupa u Novom Sadu, do osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1947.godine, gde postaje prvakinja. Publika je se seća po ulogama Sarke u „Ožalošćenoj porodici“, Paškove u „Ribarskim svađama“, Askinje u „Jegoru Biličovu“, Vasilisu u „Na dnu“ i mnogim drugim. Za ulogu Sarke, 1964. godine dobila je Sterijinu nagradu.
Oživela je 160 pozorišnih uloga, povremeno gostujući i u „Ateljeu 212“, na čijoj je sceni odigrala poslednju predstavu – „Iz života kišnih glista“.
Rahela Ferari
Sedamdesete godine su joj bile glumački najplodnije, a porodično i privatno najtragičnije. Muž joj je preminuo 1972. godine i tada se dešava promena umetničkog imena u Rahela Ferari.
U antologiju kinematografije upisuje se tih godina i to ulogama u „Skupljačima perja“, „Građanima sela Luga“, „Kamiondžijama“, „Nacionalnoj klasi“.
Ona prava filmska slava dolazi u poznijim godinama, kada je igrala male, ali upečatljive uloge senilnih, ali mudrih i lukavih baka, čije će se legendarne rečenice dugo pamtiti i prepričavati. To su serija „Grlom u jagode“, filmovi „Davitelj protiv davitelja“, „Tesna koža“, „Tango argentino“, „Bolje od bekstva“, „Balkan ekspres“, TV drama „Čaj u pet“.
Priznanja o osobenosti i talentu
Van pozorišnih dasaka, ovu glumicu su opisivali kao vanserijsku osobu, neverovatne topline, ljudskosti i harizme i kao ljubiteljku životinja. Iako nije imala svoju decu, decu svojih prijatelja i komšija je obožavala, pa je u njenom stanu u Bulevaru revolucije uvek bio neko od dece. Posebno prijateljstvo vremenom je razvila sa Mirom Stupicom i sa Žarkom Lauševićem, koji je baš njoj prvi javio kada je dobio dete.
Glumica iz Almodovarovog filma „Vrati se“, Čus Lampreav, prozvana je „španskom Rahelom Ferari“, a jedan pank bend iz Banjaluke je svom bendu dao ime upravo po njoj.
– Srećna sam, osećam to kao dar, što nisam postala neki zagriženi babac – prokomentarisala je kada je to saznala, prenosi „10naj“.
Sahranjena je u Aleji velikana, gde svoje mesto večnog počinka deli sa poznatim kolegom i dobrim prijateljem Stevom Žigonom, za koga se zna da je preživeo jedan od najgorih nacističkih koncentracionih logora „Dahau“ (Dachau).
Oktobarska, Sterijina, Sedmojulska nagrada i nagrada Dobričin prsten bile su njene, a 2007. godine Pošte Srbije su izdale marku sa njenim likom. U Izraelu je uvrštena u almanah „Ko je ko u svetu Jevreja“, a dobila je i ulicu u Padinskoj skeli kod Beograda.
Rahela Ferari je preminula u Beogradu 12. februara 1994. godine.
